11. маја 2016., Новости, Моба, Ј. Субин

Дирекција националне лабораторије у Батајници отворена, али контроле хране ни на видику. Млекаре користе правни вакуум и саме суде о квалитету овог производа, кажу у Влади

laboratorija_referentna2ЈОШ дуго, по свему судећи, у Србији неће бити независних контрола квалитета млека. Дирекција националне референтне лабораторије у Батајници, званично, по четврти пут, отворена је и опремљена за ове послове, али провера млека нема ни на видику.

Због тога, примарним произвођачима се не исплати да се претерано труде око повећања квалитета млека, држава не може да се усклади са стандардима ЕУ, млекаре не могу да повећају извоз, а потрошачи и даље не знају какво млеко пију. Све се заснива на „часној речи“ млекара и „независних“, приватних лабораторија.

Како објашњавају стручњаци у овој области, Национална референтна лабораторија дели судбину целокупног система безбедности хране, који се у Србији успоставља од 2004. године. Пројекат је финансиран из фондова ЕУ, и то у износу од осам милиона евра. Колико је наша земља била озбиљна у остваривању ових циљева, говори и податак да је Делегација ЕУ, крајем 2012. године, отказала набавку дела опреме у вредности од милион и по евра.

У Министарству пољопривреде кажу да су набавком опреме, крајем 2014. године, у потпуности оспособљене за рад фитосанитарна и семенска лабораторија у оквиру Дирекције.

– Лабораторија је опремљена најсавременијом опремом, а у сарадњи са Институтом за заштиту биља и животну средину, обезбеђен је и стручан кадар за анализе хране биљног порекла из примарне производње – кажу у Министарству. – И Банка биљних гена је оспособљена за чување семена, као и простор за чување вакцина и биолошких производа. Постоји јак државни интерес да се област око контроле млека уреди и да Србија има сопствену лабораторију како би се спречили евентуални сукоби интереса и повезивање лабораторија с млекарским сектором, на штету произвођача и потрошача млека.

У ресорном министарству наглашавају да је опремање ове лабораторије завршено и да је све спремно за рад. Ипак, нико не зна када ће и почети да ради. Познаваоци прилика кажу да се иза затворених врата ове лабораторије крију политички разлози.

– Квалитет млека данас утврђују млекаре, и на основу тога плаћају произвођаче – истиче наш извор из власти. – Министарство пољопривреде није предложило Влади измене и допуне Закона о безбедности хране којим би се дефинисале надлежности државне администрације и појединачних лабораторија у националном систему. Самим тим, нема ни правног основа за независну контролу квалитета млека. Због тога млекаре користе правни вакуум и једине су судије квалитета овог производа.

И док лабораторија у Батајници за контролу млека „виси“ у ваздуху, на Пољопривредном факултету у Новом Саду ове анализе раде се већ годинама. Они, међутим, имају капацитета само за одгајивачке програме и контролу млечности у Војводини.

ПОД ЛУПОМ

ПОСТОЈЕ пословни и политички разлози зашто Национална лабораторија за контролу млека не ради и зашто се саботира добијање дозвола – истиче Сања Бугарски, председник Асоцијације произвођача млека Војводине.

– Сточари у Војводини морају све да плаћају и да раде, а у централној Србији не морају – прича Бугарски. – У производњи млека, ако се податак не добије у року од 24 сата, од њега нема никакве користи. С друге стране, нико није почео да прави лабораторију за централну Србију.

МИЛИОНСКА УЛАГАЊА ДРЖАВА је у 2014. години, у комплетно опремање фитосанитарне и семенске лабораторије уложила 39.427.576 динара, наводе у Министарству пољопривреде. У опремање лабораторија Дирекције, поред домаћих средстава, ЕУ је укупно уложила 1,4 милиона евра за набавку опреме. Такође, ЕУ је у претходном периоду значајна средства уложила у радове на уређењу објеката лабораторија. Све укупно – 7,88 милиона евра.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *