03.11.2016., РТВ, Ана Ребић

КРАГУЈЕВАЦ -Пољопривредници у Шумадији отпочели су у својим атарима сетву пшенице. Међутим сетва се споро одвија а многе површине остале су необрађене на површинама где се налази кукуруз чија зрна због велике влаге још нису обрана.

psenica_setva_kasniСетва стрних жита у Шумадији обавља се на око 28.000 хектара. Пшеница је најзаступљенија житарица у атарима и последњих година обухватала је површину од двадесетак хиљада хектара. Међутим ове године очекује се мањи број атара под пшеницом јер пољопривредници са сетвом нису стигли ни до половине предвиђеног земљишта.

„Планирам од шест до осам хектара. Ове године сам посејао шест хектара 29. октобра и другог новембра. Сада планирам неких још 70 до 80 ари али и не журим пошто ћу ставити нешто за јар, овас и јечам. Октобар и мај су пресудни у пољопривредној производњи. Октобар је скоро цео био кишовит па је велика влага кукуруза, многи пољопривредни произвођачи су хтели да беру у зрну, међутим висока је влага тако да у Шумадији има још 30 до 40 % необраног кукуруза“, напомиње Златко Живановић, пољопривредник из села Лужнице код Крагујевца.

„Сетва је практично почела и можемо да кажемо да је једним делом обављена али то је врло мало. То значи једна четвртина од свих тих планираних површина под пшеницом и то је из много разлога али и агротехничких услова због неслободних површина и неприпремљеног земљишта за сетву. Наравно и због инпута у технологији производње, набавке ђубрива, цене семена. Све то утиче па се произвођачи теже сналазе да дођу до новца и до репро материјала да би обавили тај посао“, каже Добривоје Поповић, стручни сарадник за ратарство.

Трошкови производње по јединици површине, слаба цена пшенице и залихе које су остале у складиштима – све то утицало је да ове године велике површине које су остале под кукурузом не буду обрађене.

„Што се тиче године пшеница је солидно родила и био је просечан један принос. Међутим цена је тако мизерна и понижавајућа, 14 и по динара, док је пре неких пет година једно време била 36 динара пре жетве у откупу, тако су плаћали млинови. Нема се новца и ко је обрао кукуруз нема новца да купи нафту да би поорао а о семену тек да не причам. Већином се сеје семе из сопствене производње а то ће опет утицати на принос и производњу“, иситче Златко Живановић, пољопривредник из Лужница.

„Нисам баш сигуран да ће ове јесени та цела површина да буде засејана из многих разлога. Околности су такве су и лето и јесен били такви да кукуруз није обран баш на свим атарима до сада. Није ни интересовање толико велико у смислу цене пшенице као финалног производа јер многи произвођачи, па чак и ови велики у Шумадији, имају вагоне пшенице на лагеру у складиштима јер нису продали пшеницу чекајући бољу цену, међутим нема боље цене од ове што је била пре три месеца“. Оцењује Добривоје Поповић, стручни сарадник за ратарство.

Иако су оптимални рокови за завршетак сетве пшенице при крају стручњаци уверавају да се у Шумадија житарице могу посејати и у другој декади новембра. Ипак процена стручњака је да ће ове године око 10 одсто планираног земљишта остати не засејано.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *