30. октобар 2016. Бета, РТВ

КЛУЖ – Представници организације „Ама Центар“ из Србије упозорили су данас да је процес приватизације у Србији довео до стања у коме „пољопривредно земљиште и комбинати прелазе у руке великих корпорација на штету малих пољопривредних произвођача“.

korporacije_poljoprivredneПредставници „Ама Центра“ учествују на Форуму „Нилени“ о суверенитету хране у Клужу (Румунија), највећем европском скупу организација и појединаца који упозоравају на проблем контроле производње и дистрибуције хране од стране мултинационалних корпорација на штету индивидуалних фармера.

На петодневном форуму, који се данас завршава, присуствује око 600 малих фармера, узгајивача пољопривредних производа, истраживача и активиста невладиних организација из четрдесет, углавном европских земаља.

Са Форума је упозорено да „пољопривредна производња, контролисана од стране великих светских корпорација, погубно утиче на глобални систем производње хране“.

„Тај се процес у Србији посебно убрзао последњих година, нарочито од потписивања уговора о стабилизацији и придруживању ЕУ 2012. Од 2017. предвиђено је да Србија либерализује продају пољопривредног земљишта, иако Устав Србије и Закон о пољопривредном земљишту не дозвољава продају земље страним корпорацијама“, подсећа Ирена Скареп из „Ама Центра“.

Представница ове организације која учествује на овом Форуму, истиче да је последњих година у Србији реституцијом и приватизацијом земљишта из друштвеног власништва у руке корпорација и тајкуна прешло око 500.000 хектара земље у Војводини, од чега се 100.000 хектара налази у рукама четири корпорације.

Она каже да су корпорације већ преузеле велике површине пољопривредног земљишта у Србији и да је у том процесу отпуштено 56.000 радника, а 215 агроиндустријских комбината је „уништено“.

Српски учесници Форума су истакли да се од промене Закона о пољопривредном земљишту у Србији, у децембру 2015. године, још више оријентисало на велике корпорације уместо на мала и средња газдинства. То је, како су навели, довело до укрупљавања пољопривредног земљишта.

Истакнуто је да овим процесом долазе „велики“ инвеститори који подижу цену земљишта у Војводини и централној Србији, па локални пољопривредници не могу учествовати у закупу и куповини обрадивог земљишта.

Учесници Форума су се сложили да је готово све државе Европе имају сличан проблем.

Докторанткиња Катарина Кушић са универзитета Абериствит подвлачи да уласком великих великих произвођача на тржиште хране долази до парадоксалног процеса пада цена хране и раста цена пољопривредног земљишта, што још више отежава рад малим газдинствима.

„Коропрације спуштају цене својих производа јер им је лакше да то поднесу. Са друге стране, ‘мали’ произвођачи, који представљају већину газдинстава у земљама југоисточне Европе, ту трку не могу да прате, самим тим више нису конкурентни на тржишту и онда су принуђени да одустану од производње“, каже Катарина Кушић.

Она је оценила да се у Европи, а посебно у новим земљама чланицама ЕУ и земљама кандидатима, свесно иде на уништавање малих газдинстава, како би велике корпорације контролисале производњу хране.

Учесници Форума су закључили да у Европи нису транспарентни подаци о власницима земљишта, због чега је потребно израдити базу података, као и базу података најбоље праксе очувања суверенитета земљишта, како би пољопривредни произвођачи учили једни од других.

Прехрамбени суверенитет означава право сваког народа да сам утврди властити систем прехране без угрожавања других људи и околине и да очува основне ресурсе за преживљавање човечанства плодно тло, чисту воду и зрак и народну баштину пољопривредних култура, пасмина стоке и традицијских знања.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *