05.11.2016., Политика, Ивана Албуновић

Већ пет годинама чекамо донацију ЕУ како би референтна лабораторија за контролу хране почела да ради

laboratorija_referentna2Од када су пре пет година пресушили европски фондови Србија из националне касе није уложила ни динара за опремање Референтне националне лабораторије за испитивање хране. Да би она коначно почела да ради потребно је још око милион евра, али та ставка није предвиђена ни у буџету за 2017. годину, сазнаје „Политика”.

У Министарству пољопривреде потврдили су да је за завршетак опремања ове лабораторије потребно још око 958.000 евра али да су средства у буџету ограничена па ова инвестиција поново није у плану.

– С обзиром на ограничења која постоје у делу расположивих средстава у националном буџет, али и планова у вези са могућношћу коришћења средстава из ЕУ фонда, није предвиђено да се набавка опреме за ову лабораторију финансира домаћим средствима. Већ, како је планирано, средствима која нам донира ЕУ – кажу у Министарству пољопривреде.

Изградња дирекције за референтне националне лабораторије почела је 2004. године, а из фондова ЕУ у њу је до сада уложено око 7,8 милиона евра. Према ранијем писању медија, транше новца из ЕУ обустављене су 2011. због затеченог јавашлука на терену и због тога што се није знало где се налази донирана опрема.

Министарство је то демантовало, а званично образложење било је да је финансирање прекинуто јер делегација ЕУ није била задовољна прогресом који је Министарство пољопривреде остваривало у периоду од 2008. до 2012. године. У међувремену, надлежни из овог министарства тврдили су да су представници ЕУ променили став и да је томе, наводно, допринело отварање фитосанитарне лабораторије и сектора за контролу млека.

У мају ове године за „Политику” је речено да се очекује да ће новац за завршетак опремања лабораторије за испитивања хране и хране за животиње бити доступан али да не могу да утичу на динамику када ће се то догодити. Због чега нам ова средства и даље нису доступна? Изгледа да нас, поново, као и у случају са ИПАРД фондовима коче „компликовани административни захтеви”.

– Средства ЕУ, која би била употребљена за опремање треће и последње лабораторије у комплексу Дирекције, користе се и за финансирање других пројеката у пољопривреди, а њихова расположивост је део поступка одобравања више различитих пројеката. Административни поступак, прибављање документације и давање сагласности на претходно изведене пројекте од стране ЕУ је захтеван и комплексан – наводе у Министарству пољопривреде. Тврде да се, и поред тога што Дирекција за националне референтне лабораторије није потпуно оперативна, лабораторијска испитивања у Србији обављају редовно. Службене анализе хране раде су у овлашћеним државним али и приватним лабораторијама.

Према мишљењу Горана Паповића, председника Националне организације потрошача Србије овакав модел контроле не може бити потпуно непристрасан. Улога референтне националне лабораторије, објашњава, није у томе да преузме све анализе намирница које се раде у земљи већ да као технички и кадровски најопремљенија буде капа над свим другим и да се у њој раде суперанализе и даје коначан, објективан суд.

– Овако једна лабораторија ради узорковање за неког увозника хране, а сутра та иста треба да да мишљење о том производу уколико постоји неки проблем. Наравно да ће оно бити исто. То нема смисла, у том случају је потребно управо мишљење референтне лабораторије – истиче наш саговорник. Каже да су грађани, због непостојања једне овакве установе, какву има свака озбиљна држава, оштећени.

– Свих ових година су нас министри пољопривреде обмањивали по питању отварања референтне лабораторије. Ту су изгубљени милиони евра и ником ништа иако је ово стратешки важно питање – каже Паповић.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *