16.01.2017., Новости, Ј. Субин

Први ефекти укидања прелевмана на увоз млечних производа тек почетком фебруара. Министарство пољопривреде поручује да ће држава заштитити све домаће произвођаче

МЛЕКАРИ у Србији, после недавног укидања додатних такси на увоз млека и млечних производа из ЕУ, страхују да би њихов ионако лош положај могао додатно да се погорша, а највише су забринути мали произвођачи, иако прерађивачи кажу да нема места паници. Удружења која заступају сточаре са развијенијих фарми, сматрају да је још рано рећи какав ће бити утицај укидања прелевмана и да ће се бити јасније тек за неки месец.

– Цена млека у ЕУ генерално расте и ако знамо да је четврти квартал завршен на просеку од око 30 центи, нема разлога да се било ко узнемирава – рекао је Љубиша Јовановић, председник Удружења произвођача млека Србије. – Просечна цена сировог млека знаће се негде крајем јануара. Сада када се купује млеко не може испод 33 центи, али се узима просек последња три месеца.

Како нам је испричала Сања Бугарски, председник Асоцијације произвођача млека Војводине, ситуација у српском млекарству је прилично лоша. То је, како сматра, последица вишедеценијског уништавања ове гране пољопривреде.

– Утицај укидања прелевмана још не може да се види јер је рано, али смо добили чврста уверења од прерађивача да нас неће угрозити – рекла је Бугарски. – И министар пољопривреде Бранислав Недимовић је обећао да ће уколико буде било каквог негативног утицаја, опет радити на томе да се уведу прелевмани. У протеклих 18 месеци имали смо цену млека која је била виша него у ЕУ. То је био једини начин да преживимо. Министарство је обећало и неку врсту директне помоћи сточарима, али још чекамо да се договоримо око тога.

Укидање прелевмана, сматрају поједини пољопривредници, највише ће утицати на мале сточаре, тачније оне који имају до десетак крава.

– Две трећине млека произведу баш такви мали сточари, њих је око 70 одсто од укупног броја оних који се тиме баве – објашњава Мирослав Киш, председник Асоцијације пољопривредника Војводине. – Велике фарме увек имају неке одређене подстицаје и бенефите, па су на неки начин фаворизовани. Став је – ако немаш 50 или 100 крава, немој ни да радиш. Део таквих сточара нема субвенције, јер им грла нису уматичена, откупљивачи им плаћају значајно нижу цену за литар, јер наводно не задовољава квалитет. Свакако, то млеко је откупљивачима добро за јогурт и прерађевине, али није конкурентно за извоз.

Према речима Киша, за пола године најбоље ће се видети ефекти укидања прелевмана, али је питање да ли ће неко тада одговарати ако дође до суноврата.

– Војвођани су не тако давно проливали млеко јер су откупљивачи увозили и нису хтели да купују од произвођача – истиче Киш. – Онда се држава умешала, па је окупила део млека. Трговцима је дозвољено да раде шта хоће, а ми и даље не знамо чије млеко пијемо. Разумемо ми да је тржиште слободно, али држава мора да штити своје произвођаче. Свима би нам одговарало да се млеко плаћа по квалитету. Али не да квалитет одређује онај ко откупљује, какав је сада случај.

ПРИТИСЦИ ИЗ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

ПРЕЛЕВМАНИ на увоз млека и млечних производа из ЕУ укинути су 29. децембра 2016. Влада Србије их је увела јер је ЕУ укинула квоту за производњу у истом моменту када је дошло до руске забране увоза пољопривредних производа из ЕУ. Све то је створило огромне вишкове млека у Европи. Увозне таксе за млеко износиле су од 10 до 20 динара по литру, а за киселомлечне производе од 10 до 30 динара.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *