16.01.2017., Дневник, Љ. Малешевић

Органском производњом хране у Србији бави се око 2.000 произвођача на близу 15.000 хектара земље, а учешће те производње у укупном земљишту је још увек ниско и износи тек 0,44 одсто тврди аграрни  аналитичар и члан Одбора САНУ за село Бранислав Гулан.Он додаје да је заинтересованост за ту производњу приметно већа сваке године.

Сектор има брз и незаустављив раст, а потребе за извозом су толике да бисмо, кад бисмо целу Србију покрили органском храном, вероватно све извезли без проблема. Сада највише извозимо у земље ЕУ. Вредност извоза органских производа износила је у протеклој години 19.600.000 евра, а готово целокупан извоз органских производа чини смрзнуто и сушено воће, највише малина. Највећи извоз био је у Немачку и Холандију, као и САД – наглашава Гулан.

Министарство пољопривреде утврдило је списак овлашћених контролних организација за контролу и сертификацију органске производње у 2017. години. Како је објављено, те делатности обављаће Organic control sistem Суботица и TMS CEE, Control Union Danube, Ecocert Балкан, Центар за испитивање намирница и Ecovivendi, сви из Београда.

Српско тржиште, скреће пажњу Гулан, такође расте па је у неким маркетима учешће органске хране у воћу и поврћу од пет до чак 25 процената. Највеће површине у органској производњи у прошлој години биле су под житарицама – 32 одсто, воћем – 22 одсто и индустријским биљем – 20 одсто. Наглашава да се увезени органски производи могу наћи пре свега у великим трговинским ланцима.

Органски производи су по правилу у Србији скупљи. Цене јесу веће, али је и квалитет добар и реч је о храни која не садржи хемикалије, што многе купце опредељује за органик, без обзира на цену која је за поједине артикле и пет пута већа. То је специфично тржиште где је квалитет кључ успеха и органска храна би могла бити одлична прилика за Србију у којој су индивидуална газдинства премала за озбиљне количине конвенционалних производа где је фактор квантитета битнији него у овом сегменту – закључује Гулан.

У ЕУ чак 11 милиона хектара

За органску биљну производњу у Европској унији, указује Гулан, користи се чак 6,2 одсто пољопривредног земљишта, односно око 11 милиона хектара. Површине намењене органској производњи повећале су се у протеклих пет година, као и број пољопривредника који се баве органском биљном производњом.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *