12. април 2017., Новости, В. Ћирић

У нашој земљи више се не може купити јагњетина директно од сточара, а разлог су субвенције. Подстицаји државе од 2.000 динара могу се добити само ако продаја иде преко кланица

ЈАГЊАД се више нигде у Србији не могу купити директно од сточара. Зато их нема на сточним пијацама, а не могу се изабрати ни из тора. Разлог су субвенције државе од 2.000 динара по грлу, које се могу добити само када се јагњад продају – кланицама.

У пиротском крају који је надалеко познат по јагњетини, сада се не може од сељак купити јагње. Горан Поповић, помоћник градоначелника Пирота за пољопривреду и сточарство, каже да је овакво стање последица одлуке о субвенцији од 2.000 динара по јагњету. Како тврди, Министарство пољопривреде прихватило је донело такву одлуку, управо на предлог пиротског Одсека за пољопривреду. Циљ је био да се субвенцијама повећа сточни фонд.

– Због субвенције од 2.000 динара, сточари своју јагњад продају искључиво кланицама од којих добијају потврду. Уз њу иде и потврда о регистрованом пољопривредниом домаћинству и та документација се шаље Министарству пољопривреде које обезбеђује исплату ове суме. Уколико се јагње прода мимо ове процедуре, нема субвенције, па је зато практично немогуће купити га на пијаци или у неком селу. Ако неко, на пример, има 50 јагњади, проста математика каже да ће по основу субвенција од државе добити 100.000 динара. Уз то, кланичари долазе код сточара и одједном откупе све што може да понуди – објашњава у изјави за „Новости“ Горан Поповић.

Према његовим речима, са овог подручја ће уочи предстојећих празника бити понуђено око 8.000 јагњади док је остатак до 14.000 остављен за приплод. Управо због тога, пиротске јагњетине иза 1. маја једноставно неће бити. Он каже да је у торовима пиротских сточара, према последњим евиденцијама, око 12.000 оваца и да се тај број смањује из године у годину. Цена живе ваге је од 280 до 300 динара, што зависи од класе, тачније тежине, а у месарама је 699 динара за килограм.

УНИШТЕН ФОНД

ОВЧАРСТВО у пиротском крају је свој златни период доживело уочи Другог светског рата када је на Старој планини пасло око пола милиона оваца. Након рата, али и уништавања коза по директиви почетком педесетих, тај број је почео са се смањује, па их је крајем шездесетих било око 280.000. Од тада незаустављиво пада, па је на почетку ове деценије остало 12.000 оваца!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *