09. април 2017., Новости, Ј. Субин

Пред ускршње празнике дошло до несташице товљеника, упркос цени од 320 динара по килограму. Крајем прошле године цена живе ваге прасетине била око 180 динара

СРПСКИ обори остали су празни, а на ускршњој трпези очигледно ће се наћи ћевапи и пљескавице, уместо печења, јер прасета нема ни на видику. Стручњаци кажу да се због великих осцилација у цени одустајало од узгоја, па је дошло до несташице товних, али и прасића за клање. За килограм живе ваге сада треба дати око 320 динара, чиме је прасе готово достигло цену јагњади. Крајем прошле године цена је била око 180 динара за килограм живог прасета, док је жива вага свиње била од 125 до 135 динара.

– Овакве промене у ценама још нисмо имали, а све је мање и малих произвођача свиња – објашњава Смиља Његић из месне индустрије „Матијевић“. – Цена прасића за тов је око 320 динара, а ових за клање готово да нема нигде. Од почетка године, то је занемарљив број оних који су за клање. Код нас је затворен циклус, али наша производња не задовољава наше потребе. Цена свиња на српском тржишту али и ван Србије је изузетно висока, па није било неког увоза. Ово што има од прасића није за клање, већ их купују товљачи. Несташица се битно осећа.

Према речима Његићеве, карактеристично је да пред празнике расте цена прасића и свиња, али је само у последња два дана та промена била за 15 динара. Произвођачи су у „трци“ за сваким прасетом, нарочито они који немају затворене циклусе.

– Готово је сигурно да ће у наредном периоду бити смањен и број свиња – говори Његићева. – Сада мало ко да продаје прасце за клање, сви чувају за тов. То су они прасци који имају одређене предиспозиције због доброг напредовања, јер није свеједно да ли ће се прасе товити три или пет месеци. Сада сви озбиљни произвођачи раде и на генетици, да буде одличан квалитет са добрим процентом меса. Такво прасе је исплативо и смањује трошкове производње. Свакако је сада прасе дупло скупље, него што је било крајем прошле године.

Како нам је рекао Гена Николић, сточар из Мошорина, он у тову има стандардан број прасића, али ништа није за продају, већ ће све ићи у тов.

– Људи су одустали од узгоја прасића, због вишегодишње ниске цене – истиче Николић. – И ови што су то радили позатварали су фарме, јер је доскоро могло да се купи прасе од 12 до 15 кила за само 2.000 динара. То се никоме није исплатило. Сад и ако крену поново тиме да се баве, крмаче су уништене и потребно је време да се то обнови.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *