08.07.2017., Дневник

ШИД: Од укупно засејаних пољопривредних површина у Србији, око 10 одсто је обухваћено осигурањем, а то је још увек далеко од праксе развијених земаља где се тај проценат осигурања иде од 50 па и до преко 70 одсто колико је у Аустрији.

На стручном предавању „Осигурање у агробизнису“, у организацији компаније „Дунав осигурање“, Удружења новинара за пољопривреду „Агропресс“ и винарије „Тривановић“ из Ердевика, наведено је да од 3. 679. 603 хектара пољопривредног земљишта у Србији, свега 250 до 300 хиљада хектара има полису осигурања.

Мали проценат осигурања код пољопривредника је свакако последица финансијске ситуације, материјалних могућности али и недовољне информисаности и недовољно развијене свести. Управо у ту сврху организујемо овакве радионице да би подстакли и допринели едукацији пољопривредних произвођача, истакла је директор главне филијале „Дунав осигурања“ у Сремској Митровици, Наташа Новчић.

Тренд је, каже, да се поред ратарских култура које се највише осигуравају, у последње време осигурају и воћарске културе, виногради и грожђе.

Када је у питању осигурање грожђа, односно плодова, за очекивани принос од седам тона по хектару, где је претпостављена цена 50 динара по килограму, премија осигурања се креће око 30.000 динара по хектару, каже она и додаје да код колективног осигурања, премија може бити и 18 до 20 хиљада динара по хектару уз значајне попусте који се могу додатно остварити.

Осигурањем, речено је на скупу, могу бити обухваћени сви усеви који се осигуравају од основних ризика, као што су, ризик од пожара, удара грома и града, али и низа допунских ризика.

Говорећи о ратарским културама, Новчић каже да ако је реч о осигурању пшенице, где се очекује принос од пет тона по хектару, по цени од 20 динара за за килограм пшенице, премија осигурања се креће од око 2.000 динара по хектару.

Ратарски произвођач из Дивоша, насеља покрај Сремске Митровице, Милош Кевиљ каже да је ове године имао штету на десетак хектара пшенице и то око 60 одсто.

Са осигурањем смо почели 2013. године. Прве године смо одмах имали штете тако да смо наставли већ четврту годину сарадњу са ‘Дунав осигурањем’. Ове године смо имали штету на неких десетак хектара, на једном делу атара који је захватио град. Штета је била негде око 50 до 60 процената на пшеници, објашњава Кевиљ и поручује да с обзиром на промену климе у свету, свакипроизвођач треба да се осигура.

Власник винарије „Тривановић“ из Ердевика, Драган Тривановић, који има око 50 хектара винограда каже да су улагања у производњу вина и грожђа веома велика те да се ризик не исплати.

Значај осигурања винове лозе и грозђа је велик, јер је то фабрика под ведрим небом. Посебно сада, са променама климе где имамо жарка лета и доста града. Ми се морамо осигурати да не одемо у губитке јер узгој винограда на годишњем нивоу није јефтин, рекао је Тривановић, те истакао да се у задње две године појављују рани мразеви који често униште значајан проценат пољопривредних култура, посебно у воћарству.

Кад је реч о осигурању животиња, истакнуто је на скупу, осигурање једне приплодне крмаче вредности 50.000 динара, за период од годину дана, произвођача би осигурање оквирно коштало 4.000 динара при колективном уговарању, односно 5.500 динара уколико се уговор о осигурању индивидуално закључи.

Премија осигурања, кажу, по једном товљенику на осигуравајућу суму од 19.000 динара произвођача би оквирно коштало 600 динара при колективном уговарању, односно 900 динара уколико се уговор о осигурању индивидуално закључи.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *