23.07.2017., Новости, Н. Суботић

Министарство прави мапу које врсте воћа треба гајити. Циљ уједначен квалитет у Србији и повећање извоза

МОГЛИ бисмо на оном парчету земље што нам је деда оставио да засадимо кајсије, држава даје добре подстицаје, па ће сигурно да нам се исплати, а и твој џем је одличан…

Овакво планирање, како кажу стручњаци, врло брзо би могло да постане прошлост. Подстицаји, односно државне субвенције за засаде воћа би ускоро, како је “Новостима” потврдио др Милан Лукић, директор Института за воћарство у Чачку, требало да се исплаћују на основу тога које сорте воћа су стручњаци предвидели за поједине рејоне.

Сам процес рејонизације у пољопривреди Србије није нова идеја. О њему се говори већ дуго, а виноградари су своје рејоне добили пре неколико година. Воћари су, такође, задовољан је Лукић, на најбољем путу да добију своју рејонизацију, односно, документ којим ће се, на основу географских, климатских и геолошких карактеристика појединих рејона, одређивати које врсте воћа су погодне да се у њему гаје.

– Ово, наравно, не значи да ће неко забрањивати да се на приватном земљишту гаје било које врсте воћа или усеви, али ће исплата државних подстицаја зависити од тога да ли је воћар поштовао препоруке о сортама предвиђеним за рејон у којем подиже воћњак – јасан је Лукић. – На овом послу увелико су, уз стручњаке надлежног министарства, ангажовани и експерти из целе Србије, па верујем да резултати неће изостати.

Сама рејонизација, како каже Лукић, биће одлична платформа за развој воћарства, јер ће довести до обједињавања и уједначавања понуде воћа из појединих крајева, а самим тим и до далеко лакшег изласка на тржиште, јер ћемо моћи да понудимо квалитет, који смо до сада имали, али и квантитет и континуитет.

– Не треба рејонизацију схватити као процес који ће једном бити урађен и неће се мењати – објашњава Лукић. – Код воћара је посебно значајно то да се прате најновији трендови и да се овај документ прилагођава и допуњује. Код јабука, на пример, засади могу да трају и по 20 година, па ту нема много промена, али код јагода има произвођача који сорте мењају и на годишњем нивоу, па ће њима бити изузетно значајно да сазнају шта је погодно за њихов терен. Самим тим, Србија ће овим послом дугорочно профитирати, јер ће се, подизањем нових воћњака, практично, мењати комплетна воћарска мапа у Србији.

– Прве резултате пројекта рејонизације у воћарству тешко да можемо да очекујемо за мање од три године – јасан је Лукић. – И поред тога, сматрам да је ово веома важан пројекат, јер је без њега развој воћарства, практично, препуштен доброј вољи појединаца.

УДРУЖИВАЊЕ

– СЛЕДЕЋИ, логичан корак, који би требало да прати рејонизацију, јесте удруживање – истиче Лукић. – Надам се да ће државне мере за оснаживање задруга имати добар резултат, јер већа понуда, у старту, значи и бољи третман на тржишту.

ЈАБУКЕ, ШЉИВЕ, ВИШЊЕ …

ПРОИЗВОДЊА воћа, израчунали су статистичари, чини 11 одсто вредности пољопривредне производње у Србији. Уз винову лозу, највише се у Србији гаје шљиве, малине, јабуке и вишње, а заступљене су и брескве, крушке, кајсије, трешње, јагоде и купине, док се последњих година све више подижу засади боровнице, рибизле и ароније.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *