06. новембар 2012., РТВ

СУБОТИЦА – Најмање половина садашњег броја од 780.000 индивидуалних породичних газдинстава неће опстати у конкуренцији са фармерским сектором Европске уније, оценио је председник Друштва аграрних економиста Србије Миладин Шеварлић.

Шеварлић је у интервјуу дописнику Танјуга поновио став изнет на форуму „Храна за Европу“, који је недавно одржан у Суботици, да је последњи час да Србија сама изради стратегију развоја пољопривреде како би покушала да се извуче из ниске конкурентности у односу на европске пољопривреднике.

„Ако један пољопривредник у Србији производи 11 пута мање хране у односу на фармера у Немачкој, а од почетка 2014. године ћемо имати борбу са европским конкурентима на нашем тржишту, последњи је час да учинимо нешто како би повећали конкурентност нашег пољопривредника“ – рекао је Шеварлић.

Он је прецизирао да ће та тржишна утакмица 2014. године настати на основу документа за који је оценио да је „недовољно промишљено потписан зарад политичких поена“ – Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП), а да претходно „Србија није искористила ни један евроцент предприступне помоћи у побољшању конкурентности домаће пољопривреде“.

Ни једна новопримљена чланица ЕУ то није дозволила

У прилог томе, он је подсетио да ће верификацијом ССП од стране последње чланице ЕУ почети да тече рок од четири године, након којег ће купци из ЕУ имати право да купују земљиште у Србији под истим условима као домаћи купци, за шта је оценио да је у питању нонсенс, будући да је у питању „необновљиви, неумноживи и непреносиви ресурс којег све је мање“.

„Ни једна од последње примљених десет чланица ЕУ, укључујући и Хрватску, то није дозволила док не уђе у пуноправно чланство, а поједине земље су задржале мораторијум на такву продају земље и по истеку периода од 7 година у случају Мађарске, односно 12 година у случају Пољске, која сада тражи продужетак за још три године“ – рекао је Шеварлић.

Зависи од наших поступака

Упитан да ли на основу свега Србији прети да по завршетку евро-интеграција постане земља развијеног агробизниса у страном власништву, са земљиштем које ће такође бити у страном власништву, и са већим бројем гладних него данас, Шеварлић је одговорио да је то могуће, али да то зависи „од наших поступака и интерних прописа који се могу донети до периода приступања ЕУ“.

С тим у вези, Шеварлић је прокоментарисао најаву инвестиција из Уједињених Арапских Емирата у домаћу пољопривреду, рекавши да је она праћена великим бројем непознаница, на основу којих није могла да се направи агроекономска анализа, „али да не треба у принципу бити против доласка нових инвеститора“.

Да ли ико размишља о могућем доласку Јапанаца

„Говори се о куповини девет пољопривредних комбината, чија је приватизација пропала, за 100 милиона евра, а цео процес се спроводи без тендера, без аукције, већ директном погодбом, па се поставља питање да ли су то најповољнији услови које можемо добити. Такође се поставља питање да ли је рентабилна цена дугорочног закупа 20-так хиљада хектара државног земљишта за 250 евра по хектару, такође погодбом, што је и иначе супротно закону о пољопривредном земљишту“ – рекао је између осталог Шеварлић.

Он напомиње да ова најава може позитивно да утиче и на повећање вредности предмета интересовања, уколико би се предметни објекти ставили на међународни тендер.

„Да ли у овој земљи ико размишља о могућности да дођу јапански инвеститори да понуде аранжман за наредних педесет година или стотину година, за десетине милиона становника за које морају да обезбеде храну након хаварије на нуклеарци у Фукушими“ – пита Шеварлић.

Резултати пописа пољопривреде ће нас ошинути као бичем

Осврћући се на попис пољопривреде, који траје до 15. децембра, Шеварлић је оценио да је тај посао „изузетно значајан, јер се без правих података не могу радити ни прави програми“.

„Мислим да ће нас резултати овог пописа ошинути као бичем. Сигуран сам да ће ораничне површине, уместо три милиона хектара колико данас званично приказује званична статистика, бити исказане на око 2,5 милиона хектара, имајући у виду сва изузимања земљишта за неаграрне потребе“ – рекао је Шеварлић.

Он је изнео став да ће ти резултати утицати да „схватимо колико је мала цена накнаде за претварање пољопривредног земљишта у непољопривредне намене“.

„Када мултипликујете са стотинама година колико би се на тим површинама могло остварити пољопривредне производње, схватићемо да смо направили промашај по питању данас хваљених пројеката. Питање је да ли се више запошљава људи у тим монтажним халама или би се могло запослити на програмима развоја пољопривреде“ – рекао је Шеварлић.

Дозвољавање узгајања ГМО – „забијању глоговог коца у срце Српског аргобизниса“

Он је такође оценио да би дозвољавање узгајања генетски модификованих организама (ГМО) на подручју Србије, што је један од услова за пријем наше земље у Светску трговинску организацију, било равно „забијању глоговог коца у срце Српског аргобизниса“.

„Најпрофитабилнији сегмент домаћег агробизниса јесте производња семена и садног материјала и пласман на страним тржиштима, а ако дозволимо улазак ГМО и компанија које их производе, срушићемо и наше институте који су деценијама развијали домаћи сортимент“ – рекао је Миладин Шеварлић.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *