24.05.2019., Политика, Ивана Албуновић

У „Заједници живинара” објашњавају због чега је примена нових прописа одложена за почетак наредне године.

Почетком ове године на снагу су ступила нова правила за производњу и промет јаја. Домаћи произвођачи нису у могућности да се, у тако кратком периоду, прилагоде оваквом начину пословања. Због тога је првобитни рок – 1. јули ове године, одлуком Министарства пољопривреде сада продужен за још шест месеци, на 1. јануар 2020.

Шта се од произвођача очекује?

Усвојени прописи би требало да донесу доста новина пре свега у начину обележавања ових живинских производа. Свако јаје ће морати да има неку врсту „печата” али прописани су и: другачија класификација, услови који се тичу изгледа, димензија и паковања…

– Када нешто траје 30 година, а тачно толико траје претходни правилник, и научите произвођаче да раде по одређеном систему онда је њима тешко да све то измене у кратком временском року. Није реч о усаглашавању десет великих произвођача већ око 800 фармера – каже Раде Шкорић из Удружења „Заједница живинара”.

Подсећамо, уместо досадашњих седам класа у продавницама би требало да се нађу само свежа јаја „А” класе. Такозвана „Б” класа биће намењена прехрамбеној индустрији. Ознака „А” годинама је била тежинска категорија а сада постаје квалитативна, истиче наш саговорник. Што се тиче обележавања, до сада су постојале тежинске категорије (А, Б, Ц, Д… С) и разлика између њих била је по пет грама. Сада се усаглашавамо да те тежинске разлике буду 10 грама и биће четири ознаке. Најкрупније јаје, теже од 73 грама, биће обележено ознаком XЛ. Потом следе нешто ситнија разврстана на категорије: Л, М и С – што ће бити синоним за јаје чија је тежина мања од 53 грама.
– То су значајне разлике које могу да створе конфузију код купаца. Сматрам да је потребно време за усаглашавање тумачења и да сви треба да радимо на томе – каже наш саговорник. Међутим, за произвођаче једно од можда најзначајнијих питања је шта од података треба да буде утиснуто на јајету. Како каже, од тога зависи не само цена уређаја, које ће сада произвођачи морати да набаве, већ и додатни трошкови које ће имати приликом штампања.

– Правилник дефинише да је потребно да се на јаје отисне велики број карактера. Ми смо тражили да не буде тако. Јер, ако добијете кутију на којој постоји датум производње зашто би ту исту информацију штампали на сваком производу? Уз то треба да буде обележена и држава у којој је произведено јаје, као и број фарме, који се састоји из 12 карактера. Сматрамо да је то превише, да је такав систем компликован и да га треба упростити – истиче Шкорић и додаје да произвођачи из више разлога траже да се датум не штампа на сваком појединачном комаду.

Како каже, не само да је то скупље и да се неће добро видети на јајету већ и због тога што у већини европских држава то није обавеза. Сматра да бисмо у том случају имали дискриминацију домаћих произвођача јер само две државе – Румунија и Швајцарска имају обавезу да истичу и датум на сваком комаду у амбалажи.

Шкорић сматра да после одлагање примене правилника постоји довољно времена да се утроше залихе амбалаже, унесу неке измене, произвођачи набаве опрему али и да се потрошачи и трговци добро информишу о томе шта их чека.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *