19.07.2019., Политика, Ивана Албуновић

Новим законом предвиђене казне за оне који не обрађују или не издају земљу у закуп.

Истина је да је реч о приватној својини, али она је ипак ограничена друштвеним интересом, а општи интерес је да пољопривредно земљиште служи за производњу хране. То је приоритет број један, каже Бранко Лакић, директор Управе за пољопривредно земљиштеДок медији преносе како у Републици Српској, због раста увоза хране, пољопривредници дижу руке од посла као и да је половина земљишта зарасла у коров, у Србији је, тврде надлежни, ситуација потпуно другачија када је реч о државним ораницама.

– Државно земљиште се све више тражи, не само за екстезивну производњу већ и за подизање воћњака. Рецимо, у Новој Вароши недавно је издато око 200 хектара и то на 10 година. То је значајна површина за тај крај где не постоји квалитетно земљиште. Пре три године тамо смо издавали свега девет хектара. Сличну ситуацију имамо и у Сјеници. Један од разлога је и то што држава сада има прецизније податке о расположивим парцелама и транспарентну понуду са дужим роком закупа – изјавио је за „Политику” Бранко Лакић, директор Управе за пољопривредно земљиште.

У Војводини се сваки педаљ плодне земље обрађује, цена хектара вртоглаво расте а предмет закупа су, у последње време, запуштене парцеле које пољопривредници крче. Запуштена и необрађена земља углавном се везује за поједине општине у планинским пределима.

Ипак статистика показује да нешто мање од половине државних ораница нема закупце. Србија располаже са око 515.000 хектара државне земље, а према последњим подацима не издаје се око 235.000 хектара. Лакић истиче да су то углавном пашњаци, ливаде и мочваре које се такође третирају као пољопривредно земљиште и који се на лицитацијама нуде у закуп у два, три круга али се на ове позиве нико не јавља.

– Циљ нам је да кроз измене закона, које су у току овакво стање променимо и што више земљишта ставимо у функцију – каже наш саговорник. До октобра би, додаје, требале да буду завршене измене Закона о пољопривредном земљишту. Циљ предлога, које припрема Министарство пољопривреде, јесте управо да се напуштено земљиште, воћњаци и ливаде ставе у функцију пољопривредне производње. Али, исто тако и повећа обрадивост парцела у приватној својини. Држава тренутно, због непостојања нормативних оквира, не располаже подацима о стању земље у приватној својини.

Лакић каже да зато и постоји идеја да се прописи мењају, тако да ће обавеза приватних власника бити да пријаве Министарству пољопривреде земљиште које се не обрађује. У сваком случају, наглашава, постојаће и неки вид санкције за оне који је не обрађују или је не нуде у закуп.

– Истина је да је реч о приватној својини али она је ипак ограничена друштвеним интересом, а општи, друштвени интерес је да пољопривредно земљиште служи за производњу хране. То је приоритет број један – каже Бранко Лакић. У многим државама ЕУ примењују се санкције за власнике запуштених парцела од, како истиче, фиксних новчаних казни до увећаних износа пореза на имовину.

– Мислим да ће Србија бити ближа том моделу да се заједно са пореским органима, на транспарентан начин, може утврдити већа пореска обавеза за оне који не обрађују пољопривредно земљиште – најављује наш саговорник.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *