08.09.2019, Политика, Ивана Албуновић

Највише уговора о трговини непокретностима, у првих шест месеци ове године, потписано је у Војводини – 36 одсто. Пољопривредно земљиште у првој половини године чинило је 20 одсто тих трансакција, показују недавно објављени подаци Републичког геодетског завода (РГЗ).

У односу на исти период прошле године вредност тржишта пољопривредног земљишта увећана је са 72 милиона евра на око 87,6 милиона евра, а највише просечне цене достигао је хектар у Бачкој.

Тиме је настављен тренд непрестаног раста цена ораница у Војводини. У неким регионима од 2016. цене пољопривредног земљишта веће су и 20 одсто, а до плодних ораница у околини Новог Сада, где парцеле коштају право богатство, све је теже доћи. Насупрот овоме, цене у источној Србији стагнирају и знатно су ниже него на северу земље, у неким случајевима и троструко.

Према последњим званичним подацима, максималне цене у Србији за пољопривредно земљиште забележене су у Сиригу и на Ченеју. У Сиригу је за хектар и 12 ари њиве плаћено 42.500 евра, а на Ченеју 35.187 за хектар и 35 ари.

Ипак, реч је о екстремно високим трансакцијама. Како преноси новосадски „Дневник”, највиша просечна цена пољопривредног земљишта у Војводини, у првој половини године, забележена је у јужнобачкој области и износила је просечно 9.950 евра за хектар. У том делу Војводине купљено је 814 њива, а максимална постигнута цена била је чак 21.800 евра по хектару.

Просек цене земљишта одређује се на основу уговора (често су званично више) па познаваоци тржишта кажу да их, ипак, треба узети с резервом. Према нашем ранијем истраживању, оквирни просек за Војводину, тачније Бачку, износи око 10.000 евра по хектару.

Али није подједнако цењена у свим деловима покрајине јер је просечна цена у јужнобанатској области била најнижа у Војводини и износила је 6.100 евра по хектару. Због чега постоји толика разлика у ценама плодне војвођанске земље? Да ли је реч о неуједначеном квалитету или закон понуде и тражње у Бачкој диже цене у небо?

Стручњаци с којима смо разговарали напомињу да велике ценовне разлике немају толико везе с квалитетом пољопривредног земљишта, колико на њих утичу неки други фактори. Међу њима, највише демографски, односно насељеност регија.

–У Бачкој није толико квалитетнија земља, поготово за ратарство, колика је разлика у ценама. И на самој мапи се може видети колика је раздаљина између села у различитим деловима Војводине. Далеко мање људи живи у регијама где је јефтинија земља. У Банату, рецимо, има доста пољопривредног земљишта прве класе, али свеукупно цена је знатно нижа него у Бачкој јер је мања потражња – каже саговорник „Политике”, чија је ужа специјалност проучавање квалитета земљишта.

Он напомиње да су парцеле у близини ауто-пута и индустријских зона у развијенијим градовима скупе, без обзира на квалитет тла.

Он ипак изузима одређена подручја која су дигла просечну цену земље – јужне падине Фрушке горе, где су последњих година никле плантаже воћа. Власници малих парцела сада шпекулативно дижу цене јер велики произвођачи проширују засаде и вероватно су спремни да плате.

Наш саговорник напомиње да у централној Србији има квалитетнијег и много погоднијег земљишта за повртарство, али у Војводини има крупнијих поседа и земљиште је интересантно онима који желе да уђу у производњу на велико.

– Ако неко жели да купи сто хектара у околини Лесковца, таквих парцела нема. У том смислу је Војводина интересантна јер су површине још колико-толико укрупњене. У јужној Србији је земљиште уситњено – објашњава наш саговорник.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *