03.09.2019., Новости

Пчелари у Србији у огромним проблемима због временских услова и употребе хемијских средстава у аграру; Неумерено коришћење пестицида драстично смањило производњу слатког нектара.

ПРОИЗВОДЊА меда у Србији је мања за 30 до 80 одсто због неповољних временских прилика и неадекватне употребе хемијских средстава за заштиту биља која изазива помор пчела, а тај тренд траје већ четири године, истичу саговорници „Новости“.

– Осим климатских, озбиљан проблем је и нелегални третман семена сунцокрета инсектицидима, што је забрањено у Србији и ЕУ – истиче у разговору за наш лист председник Савеза пчеларских организација Србије (СПОС) Родољуб Живадиновић. – Ове године су пчеле највише страдале на сунцокрету. Држава ради на повећању броја фитосанитарних инспектора, али ни то неће решити проблем јер је неопходна едукација пољопривредника.

Живадиновић наводи да позитиван помак представља измена Закона о средствима за заштиту биља којом се од 2021. године уводи ограничавање количине пестицида коју пољопривредник може да купи, као и обавезна обука за оне који их користе.
Пожаревачки пчелари, који су међу најбројнијима и најпродуктивнијима у земљи, не успевају за тржиште да обезбеде количине меда као у ранијим годинама. Бранко Павловић из Пожаревца који се пчеларством бави 30 година и има 200 кошница каже да приноси меда опадају последње четири године.

– У зависности од тога ко се како сналази у овим неповољним временским приликама, приноси су пали за 30 до 80 одсто – објашњава Павловић. – Мањи пад имају само они пчелари који су умели добро да процене када и где треба преселити пчелињак. Ове године је посебно неповољан био мај због честих киша, па нису могле да се користе багремове шуме и принос тог меда знатно је смањен. А онда је наступила суша и убрзала вегетацију, што је за биљке било веома стресно.
Павловић такође указује да велику штету наноси употреба хемијских средстава која се све више користе у пољопривредној производњи.

Због смањених приноса, пчеларима опада и зарада, али они нерадо подижу цену својих производа јер су свесни ниске куповне моћи грађана. Багремов мед и даље се продаје за 800 динара по килограму, мед липе и ливадски коштају 700, а прополис је 200 динара. Да би постигли какву-такву зараду, уместо повећања цена, пчелари нуде и своје залихе, које нису планирали за продају.

Свака помоћ државе је добродошла. Живадиновић каже да је прошле недеље договорено да се од следеће године повећају субвенције по кошници са 720 на 800 динара и истиче да Србија издваја 67 милиона евра за пчеларство годишње.

ТРОВАЊЕ НАНОСИ ШТЕТУ

– Неопходна је едукација пољопривредника који неадекватно користе пестициде, јер морају да схвате шта чине тровањем пчела – истиче председник СПОС-а. – Помор једне кошнице смањује принос земљорадника за више од 400 евра. Себи праве штету из незнања, мислећи да раде добро.

ТИПСКЕ ТЕГЛЕ ГАРАНЦИЈА КВАЛИТЕТА

Удружење пчелара „Пожаревац“ са око 300 чланова највеће је у Србији после београдског. Припадници ове организације имају и посебну амбалажу за мед – типске тегле, које су патентирала пчеларска удружења. Њих могу да користе искључиво чланови који се придржавају правила добре пчеларске праксе.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *