10.10.2019.,Политика, Ивана Албуновић

Србија ће од наредне године вишеструко увећати субвенције за органску пољопривредну производњу, која је захваљујући растућем тренду потрошње овакве хране у западним државама Европске уније најбољи начин за стварање додате вредности у аграру, најављено је недавно из министарства пољопривреде.

Од 2010. године број произвођача органске хране код нас достигао је око 6.000. Површине под засадима у последњој деценији увећане су осам пута – на око 19.200 хектара у 2018. Иако су за само годину површине порасле за 45 одсто, то је и даље мало наспрам могућности и укупне обрадиве површине која би могла да буде искоришћена за неконвенционалну производњу.

Министар пољопривреде Бранислав Недимовић изјавио је да би у овај посао требало да буде укључен што већи број људи, као и да држава „мора да нађе начин да финансира прелаз из конвенционалне у органску производњу”.

– Тако бисмо помогли произвођачима да превазиђу тај процес, који није лак – рекао је Недимовић. Увећањем количине произведене органске хране наша земља могла би да се сврста у блок европских држава које готово целокупну производњу органских намирница извозе на страна тржишта. Из Србије је прошле године извезена органска храна вредности 27,5 милиона евра.

Недавно објављена студија компаније „ИМАС интернешенел” показује да тренутно у средњој и источној Европи постоје велике површине земљишта које су у припреми за органску пољопривреду. Међу земљама овог региона, највећи удео земљишта за конверзију пријавиле су Румунија (109,3 хиљаде хектара) и Мађарска (95,2 хиљаде хектара). Упркос значајној разлици у ценама конвенционалних и органских прехрамбених производа, прогнозе економиста у погледу раста овог тржишта су оптимистичне.

За разлику од земаља западне и северне Европе, државе попут Пољске, Мађарске и Румуније углавном су извозници органских производа, док потрошња ове хране на тим тржиштима расте знатно спорије.

Како се наводи, Европа је јасно подељена на ове прве и другу групу земаља, са високо развијеним тржиштима органских прехрамбених производа, значајном потрошњом и растућом тражњом с којом домаћа производња не може да се носи. Србија припада блоку са малом потрошњом органске хране. Ипак, како кажу у Националном удружењу за развој органске производње „Сербија органика”, навике потрошача се и код нас полако мењају. Међутим, не постоје званични подаци о потрошњи органских намирница на домаћем тржишту али је, како истичу, последњих година раст приметан.

Последњи подаци публиковани у статистичком годишњаку о глобалној органској пољопривреди из 2018. указују на повећање површина под органском производњом, као и на раст тржишта органске хране. Вредност тог тржишта достигла је у свету око 90 милијарди долара, што је за око 10 милијарди више у односу на 2017. Подаци показују да 2,7 милиона органских произвођача производњу организује на 57,8 милиона хектара.

Готово половина земљишта у свету под органском производњом налази се у Океанији, а следе Европа, која заузима 23 одсто, и Латинска Америка са 12 одсто.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *