25.09.2019., Политика, Ивана Албуновић

Укидање вакцинације против класичне куге добра је вест, али је потире то што се на нашим фармама појaвила афричка куга и блокирала извоз.

Од 1. октобра Србија ће престати с вакцинацијом свиња против свињске куге, што би домаћој индустрији у наредним годинама могло да омогући бољи приступ тржишту Европске уније.

Произвођачи су до сада у ЕУ могли да пласирају само термички обрађену свињетину.

У јавности се поставља питање има ли Србија капацитете у овој грани сточарства, али и да ли појава нове болести животиња – афричке куге свиња – изнова блокира пут домаћој свињетини ка ЕУ.

Дејан Беуковић, доцент с Департмана за сточарство Пољопривредног факултета у Новом Саду, каже да је најава коначног укидања вакцинације добра вест, али да је потире чињеница да се афричка куга свиња недавно појавила и на нашим фармама.

– Ми смо сада практично у пат-позицији. Чак и оне земље где смо извозили свиње су увеле забрану. Ситуација се додатно компликује зато што против афричке куге не постоји вакцина, тако да не можемо да спроводимо те мере.

Мораћемо с том болешћу да живимо, односно да спроводимо биосигурносне мере и дижемо их на виши ниво – истиче наш саговорник и додаје да ће у већем проблему бити мањи произвођачи, а у Србији су, каже, већина управо они.

На питање може ли Србија, ипак, у будућности да подигне свињарство на виши ниво и увећа извоз, Беуковић каже да у нашој земљи, по проценама, постоји око 40.000 објеката који би могли да се доведу у функцију за производњу одређене количине квалитетних свиња које би могле да се продају на неким од других тржишта.

– Реч је о објектима који се не користе или су затворени, што на приватним или на великим фармама. Чим имате извоз, потражњу и високу цену аутоматски би људи кренули у инвестиције – каже Беуковић. Према његовом мишљењу, Србија има сасвим довољно ресурса за исхрану свиња за извоз, али је сада све под знаком питања због афричке куге, а „која је практично анулирала све бенефите које бисмо добили престанком вакцинације против класичне куге”. Нашим произвођачима је, додаје, највећи проблем био то што нисмо имали тржишта. Када је реч о товљеницима практично су нам биле доступне само Босна и Херцеговина, Црна Гора и Македонија јер ЕУ није дозвољавала превоз преко њене територије па нам је и извоз у Русију постао неисплатив.

– Били смо практично заробљени у једној спирали. Једино решење нам је било да се престане с вакцинацијом – каже он.
У Србији је прошле године произведено око 2,7 милиона свиња, али је наш сточни фонд, што се тиче крмача које би дале товљенике, доста низак.

Беуковић сматра да све то захтева један озбиљни приступ који иницијално тражи и доста већа улагања. Нешто што се системски урушавало неколико деценија не може преко ноћи да се обнови. Србија има или је имала перспективу у овој грани сточарства. Али, како каже, дошло је до промена на тржишту.

– Месарима је много једноставније да увезу месо из ЕУ које је шест месеци било у некој хладњачи и да само допуне резерве за производњу одређених производа. Они тако формирају цене и ви сада не можете да утичете на то – истиче наш саговорник. С друге стране, каже, ни сами произвођачи нису довољно добро организовани и немају озбиљне асоцијације. Додатни проблем је и то што се у Србији још не спроводи формирање цене на бази квалитета (на линији клања) већ по телесној маси (изузевши неке кланице). То, како објашњава, значи да су лоше свиње добро плаћене и преплаћене, али не и квалитетне. Зато сточари немају интерес да развијају нешто што неће бити адекватно плаћено. Беуковић истиче да подржава Министарство пољопривреде које ради на подстицању развоја свињарства, пре свега кроз већа издвајања за одржавање генетског потенцијала. С почетних 5.000 динара сада се произвођачима плаћа 15.000 за квалитетна уматичена грла.

– На тај начин директно одржавамо наш репродуктивни фонд с којим би потенцијално могли да кренемо даље. Када бисмо и то уништили, постали бисмо зависни од увозних приплодних грла која сигурно нису првокласна и тако квалитетна као што пише на папирима – упозорава Дејан Беуковић.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *