22.01.2020., Спутник, Стефан Ђурић

Трговински ланци, маркети и остали произвођачи у Србији сада преко интернета, уз помоћ нове апликације, могу да донирају храну онима којима је најпотребнија. Сиромашни тако могу да добију помоћ — једним кликом.

Непрофитно удружење „Донорум“, које чини осам младих иноватора, прошле године је направило апликацију „Паблик кичен инфрастракчер“ (Public kitchen infrastructure), која омогућава компанијама које производе, прерађују или препродају храну да је донирају, а онима којима је храна најпотребнија, да је добију у хуманитарној организацији која апликацију користи. За сада их има неколико, а међу њима су „Пепељуга“ из Гроцке и „Дуга“ из Новог Сада.

Трговински ланци, маркети и остали произвођачи у Србији сада преко интернета, уз помоћ нове апликације, могу да донирају храну онима којима је најпотребнија. Сиромашни тако могу да добију помоћ — једним кликом.

Непрофитно удружење „Донорум“, које чини осам младих иноватора, прошле године је направило апликацију „Паблик кичен инфрастракчер“ (Public kitchen infrastructure), која омогућава компанијама које производе, прерађују или препродају храну да је донирају, а онима којима је храна најпотребнија, да је добију у хуманитарној организацији која апликацију користи. За сада их има неколико, а међу њима су „Пепељуга“ из Гроцке и „Дуга“ из Новог Сада.

Апликацији се тренутно може приступити само преко рачунара, али се из удружења надају да ће у будућности обезбедити средства којима ће омогућити да апликација функционише и на мобилним телефонима. Ипак, то је само мали камен спотицања на путу донатор-хуманитарна организација.

„Ако желите да донирате неки производ, храну или одећу, чија је вредност већа од 5.000 динара, морате да платите порез од 25 одсто“, истиче наша саговорница.


По Европи се кажњава бацање хране

Она додаје да супермаркети бацају производе, попут воћа и поврћа, иако су и даље употребљиви.

„Супермаркети нису кажњавани ако уништавају храну. У Француској од 2016. постоји закон по којем можете бити кажњени и са 75.000 евра ако не донирате храну на дневном нивоу“, објашњава Јовановић.

По подацима Уједињених нација, на које се позива удружење „Донорум“, српска домаћинства годишње баце око 250.000 тона хране. Највише се бацају хлеб, воће и поврће.

„Ми немамо податке колико хране буде бачено из индустријских постројења годишње. Процес уништавања је скуп. Сматра се да је за уништење килограма хране потребно од 12 до 18 динара“, каже Јовановић.

До сада су, кажу, највише донирале српске компаније. „Донорум“ преговара са већим ланцима маркета да и они почну да користе апликацију. Циљ је хуман, а удружење младо, па се надају новим сарадњама. Али и бољем закону.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *