25.05.2011., ПКС

Циљ аграрне политике у наредном периоду треба да буду мала газдинства којима треба омогућити повећање производње, оптимизацију трошкова што ће допринети бољој ефикасности и самим тим бољој заради пољопривредника

Развој пољопривреде Србије у наредном периоду мора бити усмерен на модернизацију и промену производне структуре у правцу веће тржишне оријентације и побољшања укупне ефикасности, јер су циљ аграрне политике мала газдинства у којима се остварује велика производња, саопштила је Привредна комора Србије.

Досадашња пракса коришћења непосредних подстицаја за регресирање инпута у пољопривредној производњи са 14.000 динара по хектару није дала у потпуности добре резултате.

Држава је потрошила 120 милиона евра и тако велико улагање није дало очекиване резултате – повећање производње по хектару, а тај новац представља 40 одсто буџетских средстава намењених субвенционирању пољопривредне производње.

Због тога је неопходно извршити прерасподелу аграрног буџета, неопходно је мењати структуру производње која је сада незадовољавајућа. Аграрни буџет који сад износи само 2,6 одсто буџета Србије, треба да буде најмање пет одсто,а наредних година да стигне до 10 одсто буџета.

У саопштењу је наведено да је учешће сточарства свега 31,6 одсто у бруто оствареној вредности пољопривреде, што је веома мало те треба радити на повећању овог процента односно сточарске производње.

Идеја да се субвенциониссу камате у овом смислу је добра јер се на тај начин покреће неопходан капитал банака које ће бити мотивисане да се интензивније укључе у финансирање пољопривредне производње.

Одлука да се 2,7 милијарди динара искористи за субвенционисање камата и дела осигурања кредита је добра и може да буде од користи пољопривредним произвођачима.

Циљ аграрне политике у наредном периоду треба да буду мала газдинства којима треба омогућити повећање производње, оптимизацију трошкова што ће допринети бољој ефикасности и самим тим бољој заради пољопривредника.

Потребно је подржати газдинства која су у могућности да своју производњу повећају до нивоа 10 крава и 10 хектара обрадивог земљишта односно 40 коза или оваца или 100 прасића односно 20 до 30 јунади који ће такође имати на располагању 10 хектара земље за производњу ратарских усева.

Реално је очекивати да оваква газдинства остваре месечну зараду око 1.000 евра што ће допринети стварању њиховог повољног кредитног рејтинга и омогућити им у будућности лакше пословање.

Да би се дошло до овог циља потребно је ограничити субвениционисање пољопривредника само на оне који обрађују до 10 хектара земљишта.

Треба имати у виду да је прошле године меру од 14.000 динара користилио 74.000 пољопривредника од тога њих више од 55.000 спадају у категорију мањих од 10 хектара.То је веома мали број с обзиром да у земљи има 778.000 пољопривредних газдинстава.

Треба истаћи и то да је ова мера аграрне политике предсављала систем раздвојених плаћања, што практично није обавезивало произвођаче за конкретну производњу. То је и допринело неефикасном трошењу буџетских средстава којих је реално све мање.

Остали би требало да буду подстицани да користе кредите који су сада значајно повољнији јер се ради о фиксној камати од осам одсто и динарском кредиту који се може искористити за повећање производње, ефикасности и продуктивности великих газдинстава која су већ способна да отплаћују овакве повољне кредите, указао је сарадник у Центру за Научно истраживачки рад ПКС Војислав Станковић.

,,Одлуке о субвеницонисаним кредитима стицајем околности донете су средином маја. Мере су и стигле када се сетва већ приводила крају. Финансирање кредита је добра мера јер ће бити омогућено да се рефинансирају пршслогодиссњи кредити тако ће ова мера имати ретроактивно дејство. Суштински је важно да се одлуком о субвенсионисању кредита генерише велики новчани потенцијал“, навео је он.

Када су у питању мере које се односе на сточарство субвенција пет динара за литар млека и 25.000 динара за постојећа грла остаје на снази, јер циљ нове агарне политике у Србији мора да буде јачање сточарства.

„То значи да у стајама буде најмање 600.000 крава млекуља. И сетву псенцие треба стабилизовати на 600.000 до 650.000 хектара, подстицати коришћење минералних ђубрива, па да добијамо већи принос уз боље коришћење генетских могућности. На тај начин ће се обебезбедити довољно пшенице за домаће тржиште и стално присуство на светском тржишту са најмање 500.000 тона хлебног зрна“, истакао је Станковић..

Пољопривреду Србије, која располаже са 5,1 милиона хектара пољопривредних површина од чега је више од 4,1 милиона хектара обрадивих ораница карактерише екстензивна производња уз велике осцилације.

Примера ради, екстреман раст од 19 одсто био је у 2004. години, затим скроман раст од 0,7 одсто у 2009. години, али је било и година када смо ималио значајан пад производње. Укупна бруто вредност пољоприведне производње у 2010. години била је око 5,5 милијарди долара, што је за 0,25 одсто мање од реализоване у 2009. години.

Изузетно мало је учешће сточарске производње од 31,6 одсто док је број условних грла смањен на 0,30 по једном хектару.

Све то указује на екстензивност досадашње аграрне производње у Србију. Оптимално, за услове које имамо сточарство у пољопривреди Србије требало би да учествује најмање са 60 одсто и са једним условним грлом по хектару ораничних површина, подвлачи Станковић.

,,Када се говори о развоју пољопривреде Србије у наредном периоду, треба истаћи да се она мора усмерити на модернизацију и промену производне структуре у правцу веће тржишне оријентације и побољшање укупне ефикасности аграра. Производно и технолошко преструктурирање и раст продуктивности у пољопривреди, као и већа конкурентност на домаћем и светском тржишту треба да се базирају на еколошким, енергетским и економским критеријумима. Уз све то Србију треба претворити у подручје традиционлано-конвенционалне пољопривредне производње“, рекао је Станковић.

Када се то оствари Србија ће имати уредно снабдевање домаћег тржисста, сталан извоз производа виших фаза прераде на страно тржиште уз раст извоза и бољу конкурентнсот, наведено је у саопштењу ПКС.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *