08.06.2011., PRESS

ПОКЛАЊАМО ХРВАТИМА МИЛИОН ЕВРА ГОДИШЊЕ

Чист профит – Србија исплаћује 980 милиона динара субвенција произвођачима шећерне репе, а хрватске шећеране откупе чак 10 одсто наше производње, на томе зараде пет милиона евра и добију веће извозне квоте за ЕУ

Србија фактички из свог буџета субвенционише хрватске шећеране, које сваке године откупе око 10 одсто наше производње и тако зараде пет милиона евра.

Осим што на тај начин подижу цену шећера у Србији, Хрвати га пријављују као домаћу производњу и на основу тога добијају веће извозне квоте за ЕУ.

Могућа и несташица

Директор „ТЕ-ТО Сента“ Љубиша Раденковић каже да би због целе заврзламе са Хрватима могло доћи до недостатка шећера.

– Наша земља троши 220.000 тона шећера, а 180.000 извеземо. То је укупно 400.000 тона. Али, ове године ћемо због слабијих усева имати само 350.000 тона шећера. Ако га извеземо колико смемо, онда значи да неће бити довољно за домаће тржиште. А чим има мањка шећера, то му и повећава цену – каже Раденковић.

Директор шећеране „ТЕ-ТО Сента“ Љубиша Раденковић потврђује за Пресс да хрватске шећеране купују велике количине репе код нас и тако зарађују на производњи коју субвенционише наша држава.

Исплаћено 980 милиона

– Они имају рачуницу да за српску репу плаћају више пара, чиме подижу откупне цене репе, а самим тим и цену шећера у Србији. С друге стране, због извоза репе у Хрватску код нас се произведе око 35.000 тона шећера мање, што опет утиче на повећање цене на тржишту – објашњава Раденковић.

С друге стране, Хрватска сасвим другачије дели субвенције, па тако њихови пољопривредници добијају 500 евра по хектару тек када репу предају хрватским фабрикама шећера, што онемогућава да наше шећеране тамо купе репу.

У Министарству пољопривреде Србије кажу да се репа, као и друге ратарске културе, стимулише са 14.000 динара по хектару.

– Једна од уредби се тиче и регресирања репроматеријала за ратарску и повртарску производњу, која ће бити исплаћивана у износу од 14.000 динара по хектару, као и прошле године. Не можемо тачно знати површину под шећерном репом, али се може направити рачуница на основу уговорене површине од 70.000 хектара. Дакле, ако се рачуна 14.000 динара по хектару, може се утврдити да је за шећерну репу у 2010. години исплаћено 980 милиона динара – кажу у министарству.

Када се зна да је 10 одсто тог износа дато за репу која је извезена у Хрватску, испада да смо Хрватима фактички помогли са око милион евра субвенција! Раденковић наводи да осим што зарађују на нашој репи, Хрвати уједно повећавају квоте за извоз шећера у ЕУ.

400 хиљада тона шећера произведе се годишње у Србији

300 хиљада тона шећера произведе се сваке године у Хрватској

217 хиљада тона је извозна квота Хрватске у ЕУ

180 хиљада тона је извозна квота Србије у ЕУ

10 одсто наше производње шећерне репе откупе Хрвати

5 милиона евра зараде хрватске шећеране продајући шећер који направе од репе из Србије

– Они имају мању производњу шећерне репе од Србије, а боре се да када уђу у ЕУ имају што већу квоту за извоз шећера. Тако практично отимају од нас и обарају нашу квоту. Проблем је што када ЕУ одреди неку квоту, онда је то трајно и веома је тешко да је касније повећате – објашњава Раденковић.

Повећали им квоте

Хрвати годишње произведу око 300.000 тона шећера, док Србија производи између 400.000 и 450.000 тона. Саветник за пољопривреду ПКС Милан Простран каже да су Хрвати доскора имали исте квоте за извоз у ЕУ као Србија, али су им сада повећане.

– Они су имали квоту од 180.000 тона као и ми. Али сада су добили квоту од 217.000 тона. Да би одржали ове квоте, они купују репу где стигну, па и код нас. А према правилима ЕУ, када производите шећер од увозне репе, то се третира као шећер домаће производње, што Хрвати користе – објашњава Простран.

Он каже и да су Србији практично везане руке јер нас споразум ЦЕФТА обавезује да Хрватима омогућимо слободну куповину репе, и то без царина.

Радован Ж. Марковић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *