07. 08. 2010 , PRESS

У Србији су, до сада, за добијање лиценце за јавна складишта пријављена 22 складишта, а од тога су три уписана у Регистар јавних складишта.

До овогодишње бербе кукуруза требало би да буде регистровано од 15 до 20 јавних складишта, која би укупно могла да складиште од 300.000 до 600.000 тона робе.

С обзиром на то да је у међувремену Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) одобрила Сосијете женерал банци у Србији 20 милиона евра за кредитирање српске пољопривреде, на основу јавних складишница, а које ће функционисати као робни записи, појавиле су се и веће могућности да овај пројекат коначно и успе. Цео систем одобравања кредита на основу складишница могао би да буде у функцији за два до три месеца, а до тада би требало да се утврди и каматна стопа, као и износ кредита који ће се одобравати.

До тада, банка ће највероватније бити усмерена на средња и велика предузећа, да би након тога ово кредитирање проширила на мање фармере.

Доношењем Закона о јавним складиштима и оснивањем Компензационог фонда, средином прошле године, институционално је омогућено фирмама и пољопривредним произвођачима да на основу робних записа о ускладиштеној пољопривредној роби, као залогу, на бржи начин и по повољнијим условима повуку кредите од банака.

Гаранција државе да ће житарице или друга роба бити ускладиштени све време трајања кредита у датој количини и квалитету смањује ризик за банке, јер не морају да ангажују агенције које ће радити мониторинг залога као што је то до сада био случај.

Компензациони фонд Србије недавно је у Ади озваничио рад првог силоса у систему јавних складишта, који је у власништву компаније „Агрогрња“ из Пивница, а има капацитет од 12.000 тона. Тренутно се у силосу налази 500 тона пшенице овогодишњег рода, чији власници ће одлучити да ли ће робу оставити на чување и примити од државе надокнаду за трошкове складиштења – 80 динара по тони, или ће је одмах продати.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *