27.07.2011., Агропресс, Бранислав Гулан

За коју годину, због лоше вођених преговора са ЕУ, у Србији је ће бити могуће продати земљиште страним купцима. Присутно пуно шпекулација па се оне морају спречити

Забрана продаје пољопривредног земљишта странцима у Литванији и Словачкој, које су одавно постале чланице ЕУ, а ускоро ће моћи у потпуности да користе европски Аграрни буџет, продужена је, недавно до 2014. године. Хрватска ће земљу странцима понудити тек када истекне 15 година од њихове кандидатуре за ЕУ!

Србија је, међутим, тако испреговарала да ће оранице бити доступне странцима већ после четири године од потпуне примене Прелазног трговинског споразума. Значи да ће њиве и сељаци у Србији бити на ветрометини већ од 2014. године. Наиме, од тог тренутка, неће бити начина да зауставимо странце да за мале паре купују земљиште у Србији. Тај рок почиње оног тренутка када овај споразум ратификују парламенти свих земаља ЕУ. То до сада није учинило 16 чланица, али хоће веома брзо. Дакле, држављани ЕУ, четири године након примене Прелазног споразума, моћи ће да стичу право над непокретностима у Србији, каже члан 63 тачка два овог споразума. У непокретности спада и пољопривредно земљиште. Да би то било могуће, Србија треба и да усклади своје законе.

Преговори ,,узми или остави“

Међутим, овакво прихватање свега што нам се нудило у преговорима по систему ,,узми или остави“ довело је Србију и њену пољопривреду у неповољан положај, па ће се она неспремна и неконкурентна наћи на ветрометини моћних и јаких из ЕУ. Дакле, потребно је да издејствујемо пролонгирање забране продаје пољопривредног земљишта странцима. То је задатак Владе и преговарача, који се сваких шест месеци састају са представницима ЕУ. Странци ће, чим истекне рок, за мале паре моћи да купују наше пољопривредно земљиште. Земља у Србији је квалитетна, међу најбољима у Европи. Ми имамо 0,50 хектара пољопривредног земљишта по становнику, што је највише у Европи. Та земља није ни загађена и лако може да се преведе и у земљиште за производњу органске хране. У том случају наши пољопривредници ће радити као паори – надничари за странце. Профит ће одлазити у иностранство, а сељаци у Србији ће радити за обичну српску плату која је лане у просеку износила 324 евра и била најнижа на просторима еx Југославије па и нижа него у Албанији за последњих пола века.

Цена у Србији у ЕУ

Данас хектар најквалитетније пољопривредне земље у Србији може да се купи за 5.000 евра. Цена исте површине, само мало лошијег квалитета, земље друге и треће класе може да се купи између 1.000 и 2.000 евра по хектару. Хектар такве или лошије земље у Европи кошта најмање 50.000 до 100.000 евра. Процене су да ће Србија већ у 2013. години имати потпуну либерализацију царина, а креатори економске политике и владајуће партијске структуре у земљи истичу да ћемо и у ЕУ ући 2018. године. Истовремено америчке обавештајне службе ЦИА и НИЦА процењују да ће Србија и Црна Гора као одвојене државе у ЕУ ући 2020. године.  Србија данас има  малу продуктивност и велику неконкурентност и то ће бити велики проблем за српски аграр. Прибалтичке републике су успеле да одложе тренутак продаје земље до пуног уплива у пољопривреду будуће ЕУ. То питање одложиле су и Бугарска и Румунија које су такође чланице ЕУ. Мађарска је још у преговорима одлучила да ће странци моћи да купују земљу у њој тек када прође више од 10 година након њеног чланства. Данска, рецимо, омогућава продају пољопривредног земљишта странцима, али само ономе ко живи најмање две године у Данској.

Пре него што се ово догоди најквалитетније њиве већ држе моћни тајкуни, али и контролишу све остале поседе (узимају их у закуп) иако је већина код великог броја малих власника. Оне им служе као допунско занимање како би преживели у овим вуненим временима. Зато се и поставља питање да ли српски сељаци већ сад играју по правилима великих и моћних у Србији?

 Процене су да ће све у будуће зависити од тога како се поставе паори чије су прво њиве велики откупили,  а сад и производе купују од малих произвођача, плаћају им за 180 и више дана… Сматра се да ће у таквој ситуацији у Србији највише бити угрожени мали пољопривредници, а њих је понајвише јер имамо око 778.000 газдинстава, а просечна  величина њиве је око три хектара. Да би опстали они ће морати да се међусобно удруже или да се приклоне великим системима у Србији. Овакво упозорење послато им је и из Делта Аграра. Значи ако се се не удруже или не приклоне великима, мала је шанса да мали опстану и да добро прођу. Међутим, велике не треба ни избегавати, треба користити њихову логистику, прилазити има кроз нову организацију задружних савеза. Дакле, онима који ни у ком случају не би закуцали на врата великих да им ,,утрапе“ своју њиву ни робу, преостаје једино да се међусобно удруже и као такви да на тржишту пронађу купце за своје производе. Ни овом решењу, како ствари стоје, сељаци до сада нису радо прибегавали, иако би им ишло на руку. Једни су продавали њиве овим великим моћницима у земљи, други опет су остарели и немоћни да их обрађују давали им у закуп, па се велики надају да ће после њихове смрти од наследника који не желе да буду паори, за ,,тепсију рибе“ откупити те њиве.  До тада на њима ће производити храну, а када буду могли и по десет пута већој цени  ће те поседе које имају у власништву, али и друге понудити странцима који неће жалити новц да овде купе њиве које су квалитетније, а јефтиније од оних у Европи.

Тајкуни препознали агар

Дакле, тајкуни су покуповали велике површине за наше прилике, засадили неке воћњаке и штошта друго, тобоже сад су они препознали да је будућнсот у пољопривреди?! Зар им заиста неко верује? Једини разлог што су покуповали ту земљу је – да је продају странцима, кад то буде могуће. А, изгледа да ће то бити могуће за око четири године. Јер, неки наш ,,вични“ преговарач је потписао документ који нас обавезује да дозволимо да земљу купују странци три године након што постанемо земља кандидат за пријем у ЕУ. И ако до краја године добијемо статус кандидата, ето ускоро странаца да покупују земљу. И то ће бити најбољи бизнис од свих досадашњих на нашим просторима. Наравно, за оне који им продају земљу, а то су домаћи тајкуни. Већ истиче време да се такве грешке исправе, иначе, нам генерације које долазе то неће опростити. Јер, земљу смо само позајмили да користимо, а не да је предамо странцима у власништво!

Предлози

Зато јавност мора дићи глас против овакве шпекулативне трговине земљом. То ниједна озбиљна држава не дозвољава. Грешка наше државе је што је послала младог човека, који је тек завршио факултет, и коме је ово малте не први посао, да преговара о овако важним стварима. Мирис шпекулације има и начин на који закупци државне земље (има је око 300.000 хектаа) улазе у овај посао. Најпре закупе земљу, потом од државе, по хектару добију по сто евра стимулације, и тако добијеним новцем исплате закуп. Дакле, земљу добију џабе.

Да би се све ово спречило потребно је враћање Фонда за земљиште, јер је то институција која би се могла носити са побројаним проблемима. Ако, је могуће то треба спречити док трњаци, коров, багрење и тајкуни на заврше започето. Резултат досадашњег рада је да у Србији нестаје свако четврто село, да је празно  200.000 кућа, 40.000 стаја, да извозимо кукуруз (у 2011. години 1,7 милиона тона) а увозимо свиње.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *