19.08.2011., Пољопартнер

Произвођачи који су могли да избегну продају пшенице с њиве, а у немогућности да је због беспарице и даље чувају у складиштима, приморани су да уновче до сада чувано зрно. И стабилна цена на српском тржишту, с малим изгледима да ће се у наредна два-три месеца мењати, још је један разлог што је понуда на берзи у Новом Саду већа од тражње.

Годишње се у Србији у сточну храну усмери од 150.000 до 300.000 тона пшенице, а количина зависи од разлике у цени хлебног жита и кукуруза. Ово је за „Пољопривредник“ рекао секретар Удружења за пољопривреду Привредне коморе Србије Милан Простран, а поводом упозорења појединих складиштара у Војводини да купци из силоса „извлаче“ пшеницу и продају је за прераду у сточну храну. Напомиње да је уобичајено да биланс пшенице обухвата део за исхрану људи, за семе, за исхрану стоке и за робне резерве. Када је цена кукуруза висока, као што је то ове године, пољопривредници се у већој мери опредељују да пшеницу користе за сточну храну. Не треба се међутим плашити да ће се у сточну храну усмерити толика количина пшенице која би нарушила домаће билансе за потребе становништва и намењене за извоз. У централној Србији је пракса да се пшеница гаји за сопствене и потребе исхране стоке и зато је у том делу Републике тржишност хлебног жита свега пет до 10 одсто. У Војводини је, напомиње Простран, замена кукуруза пшеницом мање изражена, али се то чини ако је економски исплативо.

Да је известан део истрговане пшенице намењен за сточну храну, потврдио је и директор Продуктне берзе у Новом Саду дипл. ек. жарко Галетин. Иако је употреба пшенице за сточну храну карактеристчна за централни део Републике, ова година је карактеристична по томе што се то дешава и у Војводини. Галетин такође сматра да усмеравањем пшенице у сточну храну биланси неће бити значајније нарушени, а да је већа штета што се за те намене користи зрно које је ове године врло доброг квалитета. Неповољно је и то што ће кукуруз, чија је висока цена и довела до повећане потрошње пшенице за исхрану стоке, и у време бербе бити око 180 евра по тони. То значи да ће се ценовно добро котирати и у наредној години, што може да проузрокује већу потрошњу пшенице у исхрани стоке.

Током јула из Србије је остварен извоз око 50.000 тона пшенице и 11.000 тона брашна, много више него претходних година у том периоду, али мање од очекиваног. Ни извозници нису сувише заинтересовани за овај посао, јер је разлика у цени на берзама у Будимпешти и Новом Саду око један евро по килограму нестимулативна.

Велика нестабилност светског финансијског тржишта има утицај на кретање цене пшенице на светским берзама и нејасно је како ће се коначно одразити, поготову ако се узму у обзир наговештаји нове економске кризе. Да за произвођаче цена може да буде повољнија, најавили су аналитичари у САД-у својом најновијом проценом да ће принос пшенице бити мањи од очекиваног. Америчко министарство пољопривреде је међутим коначан принос проценило чак и испод нивоа који су дали аналитичари, што такође може да буде наговештај боље цене пшенице. У Европи још нема коначног биланса жетве који ће такође утицати на формирање цене хлебног жита. Релевантни подаци знаће се када жетва буде завршена и у Немачкој, где је продужена због лоших временских прилика.

А. Исаков

Пољопривредник бр. 2465

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *