17.08.2011., Capital

БАЊАЛУКА, Жетва житарица у Републици Српској никада није била лошија, због лоших временских прилика. Оне су кулминирале незапамћеном сушом, која је у јулу погодила Српску.

Разочарани пољопривредници и не размишљају о продаји пшенице и других житарица, јер им оно што су пожњели неће бити довољно ни за прехрану стоке.

– Ово је страшно. Ни ја, а ни старије генерације не памтимо да нас је снашла оваква несрећа. На крају ћемо још морати да се задужимо да бисмо купили жито за прехрану стоке. Друга опција је да распродамо и стоку – прича пољопривредник из Лијевча Ранко Ђаковић.

Незнатно боља ситуација је у Семберији, док су у вишим крајевима приноси такође подбацили.

– Жетва је каснила због лошег времена. Приноси су врло лоши, па ћу највећу количину произведених житарица користити за исхрану стоке. Ако видим да ће шта остати, то ћу продати – каже Љубо Ђукић из Чађавице код Мркоњић Града.

Комбајнер из мркоњићког села Подбрдо Милорад Милановић каже да је свједок катастрофе са којом су се суочили пољопривредници.

– Више од два мјесеца сам провео на пољима жањући жито. Приноси на већини парцела су лошији него лани. Најприје је била суша, а киша, која је крајем јула и почетком августа захватила РС, створила је додатне проблеме, јер су усјеви на житарицама били поваљани, затрављени и тешки за жетву – каже Милановић.

Предсједник Удружења пољопривредних произвођача и сточара РС Владимир Усорац каже да ће пољопривредници ову годину памтити као најлошију до сада.

– Ратари не знају шта да раде. Прво је суша умањила приносе, а затим је киша омела жетву. Све се уротило против сељака – рекао је Усорац и навео да су приноси пшенице и јечма кретали од три до четири тоне по хектару.

Према његовим ријечима, млиновима је предато тек пет до десет одсто пшенице, а остатак је задржан за прехрану стоке.

Семберски ратари произвели су око 45.000 тона пшенице, а млинској индустрији предали су незнатне количине хљебног жита.

Агроном Јелица Радичић из Одјељења за привреду и пољопривреду општине Бијељина рекла је да је највећи откупљивач у тој општини био “Житопромет”, који од од ратара купио око 6.000 тона пшенице.

– Пшеницу је откупљивало још 17 млинова у Бијељини, али су они преузели мале количине пшенице. Пољопривредници су пшеницу углавном задржали у амбарима, јер очекују да ће се цијена ове житарице повећати. Пшенице готово да и нема на тржишту, а претпоставља се да ће и приноси кукуруза послије суше и биљних болести црвенила бити много мањи – казала је Радичићева.

Пшенице нема довољно ни у робним резервама, које су складиштиле тек половину од предвиђених 10.000 тона. Због слабих приноса житарица Српска ће поново морати да се ослони на увоз, који носи много неизвјесности.

– Сада је сигурно да ће недостатак пшенице на тржишту Српске морати да буде надокнађен увозом из земаља у окружењу. Проблем се може десити уколико житарице у региону поскупе, јер ће и произвођачи у Српској формирати веће цијене производа који у себи садрже хљебно жито – рекао је извршни директор Удружења економиста РС – “СWОТ” Саша Грабовац.

Он каже да је поразна чињеница да се у Српској наводњава само један одсто обрадивих површина, јер би се изградњом система наводњавања спријечила катастрофална штета на пољопривредним културама.

БиХ је прошле године увезла 353.508 тона пшенице у укупној вриједности од 119,5 милиона КМ. У првих шест мјесеци ове године увезене су још 134.000 тона пшенице у вриједности од 75 милиона КМ.

Влада РС је одредила да откупна цијена пшенице од домаћих произвођача буде 0,38 марака за килограм, а свим пољопривредницима који млиновима продају пшеницу по тој цијени биће исплаћена и субвенција од 0,05 КМ по килограму.

Сјетва све тања

Пољопривредници у Семберији кажу да економска несигурност у производњи, која траје годинама, утиче и на смањење површина под житарицама.

Додају да се не памти да је пшеница у Семберији сијана на мањим површинама, као што је то било ове године, а претпостављају да ће тај негативни тренд бити настављен већ на јесен, када почне сјетва стрних жита. Глас Српске

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *