06. август 2007., (РТС, Б92)

 Ове године су суша и тропске температуре највише угрозиле кукуруз чији ће принос, према тренутним проценама, бити за око 40 одсто нижи од очекиваног, али ће га бити довољно за домаће потребе, изјавио је стручни сарадник у Центру Привредне коморе Србије за научно-истраживачки рад Војислав Станковић.

Кукуруз је ове године засејан на површини 3,1 одсто већој него лане, а са залихама и нешто нижом потрошњом због смањења сточног фонда биће га довољно за домаће потребе, рекао је Станковић. Он је упозорио да је шточни фонд у озбиљној кризи, да сточарска производња прошле године није остварила раст и да је та грана пољопривреде у стагнацији, па се укупан раст пољопривредне производње заснива искључиво на биљној производњи. У укупној овогодишњој сетвеној структури, жита учествују са 60 одсто, што је за 2,9 одсто више него лане, индустријско биље са 12,5 одсто, односно са 5,4 одсто мање него прошле године, а крмно биље са 14,1 одсто, што је за 0,3 одсто мање у односу на претходну годину.

Под угарима и необрађеном земљом је 154.454 хектара или 4,7 одсто ораничних површина и то је добар резултат јер је тих површина за 38 одсто мање у односу на предходну годину, рекао је Станковић.

Просечан принос пшенице од 3,5 тона по хектару биће довољан да се подмире потребе домаћег становништва, потребе за семенским материјалом и сточном храном и остаће 300.000 тона за извоз, казао је Станковић и напоменуо да је пшеница ове године изузетног квалитета и да је штета што је има мало.

Шећерна репа је засејана на 79.101 хектару, односно на површини 10,5 одсто већој него предходне године и очекује се принос од 3,5 милиона тона.

Очекивана производња шећера од око 450.000 тона биће довољна да се задовоље извозна квота од 180.000 тона и потребе домаћег тржишта од око 200.000 тона.

Сунцокрет и соја су, због пролећних киша, засејани на површинама мањим него претходне године и очекују се приноси од 1,8 до 2,2 тоне по хектару, што ће бити довољно за домаће потребе, рекао је Станковић.

Критична ситуација ће бити и са поврћем, које је ове године посађено на површини мањој за 0,7 одсто у односу на прошлу годину и 2,6 одсто мању у односу на десетогодишњи просек, а највеће штете се могу очекивати у условима гајења поврћа без наводњавања.

И воће лоше подноси сушу, нарочито јабуке, чији се плодови суше и опадају, док је са виновом лозом нешто боља ситуација, рекао је Станковић.

Талас поскупљења хране?

Тропске врућине осиромашиле су понуду на готово свим зеленим пијацама широм Србије. Скромнија понуда на тезгама утицала је да продавци подигну цене појединих производа и за више од 50 одсто.

Евица Михаљевић, директорка Пословне заједнице за воће и поврће, каже да су купине, јабуке, брескве и шљиве највише оштећене овим топлотним таласом, па ће самим тим у наредном периоду оне знатно поскупети.

„Поред поскупљења воћа и поврћа, најављено је и повећање цене хлеба, млека и меса. Такође, због штете коју је суша нанела пролећним културама, очекује се слабији род кукуруза, сунцокрета, соје и шећерне репе, а пораст цена ових сировина и њихових прерађевина тек предстоји”, каже Михаљевићева.

Према речима Олге Чуровић, директорка Пословне заједнице за индустријско биље, виша цена индустријског биља повлачи за собом и поскупљење непрехрамбених производа.

Тако ће, због коришћења пољопривредних сировина за производњу етанола и биодизела, у наредном периоду поскупети и ови енергенти, каже Чуровићева. (РТС, Б92)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *