19.10.2011., Capital

МРКОЊИЋ ГРАД, Пољопривредници из општина Мркоњић Град и Рогатица не памте кад су имали веће приносе кромпира, а наруку им је ишло и лијепо октобарско вријеме, које су искористили да окончају све радове на њивама.

Ратари у мркоњићкој општини хвале се да су извадили кромпир са око хиљаду хектара ораница. Род кромпира је рекордан и на његов принос нису утицале неповољне временске прилике и дуготрајна суша.

Напротив, сушни период због надморске висине, пошто се већина парцела под засадом кромпира налазила на надморској висини од 600 до 900 матара, је погодовао, јер није било биљних обољења. То тврде стручњаци и пољопривредници, који су презадовољни рекордним родом кромпира, који је постао истински бренд овога краја, јер се ради о еколошки чистом кромпиру, који се не третира хербицидима.

Наиме, због надморске висине парцела, на засадима кромпира није било појаве златице и других биљних паразита.

Због доброг рода напуњени су сви трапови и оставе, а на продају чека више стотина тона еколошки чистог кромпира. Пољопривредник из Подбрда Боро Лазендић презадовољан је приносима, али забринут је како ће ратари из Подрашког поља продати вишкове кромпира. Он је нагласио да у Мркоњић Граду нема организованог откупа тржишних вишкова ове пољопривредне културе.

– Приноси кромпира су рекордни у нашем селу. Мало ко памти овако добар принос кромпира, који је чист и изванредног квалитета. Да је ријеч о рекордним приносима потврђује и то да сам са једне парцеле од око 800 квадрата извадио двије тоне кромпира, што говори да сам на једном квадрату имао принос од око 25 килограма кромпира. Неке моје комшије имале су још већи принос – рекао је Лазендић.

Пољопривредници на Борикама и широм општине Рогатица користе сваки тренутак лијепог времена да поваде род са 232,5 хектара земљишта, колико су регистровани произвођачи и породична домаћинства ове године посијали.

– И поред доста лошег љета, током којег је био велики број кишних, али и дана са екстремно високим температурама, род кромпира је добар, а квалитет изванредан – прича агроном Душан Планојевић, који је као власник приватног пољопривредног предузећа “Агрос” сјеменски кромпир сијао на 170 дунума.

Он је додао да род зависи од сорте до сорте и примјене агротехничких мјера.

– Просјек сјеменског кромпира на мојим парцелама је око три тоне по дунуму, односно 30 по хектару, док је меркантилни, односно кромпир за јело, донио по двије тоне по дунуму – рекао је Планојевић.

За вађење кромпира и ове године ангажовани су сезонски радници. Иако је дневница 30 марака, тражи се радник више, јер произвођачи желе да овај посао обаве у што краћем року.

Кукуруз

Пољопривредник Миле Милић истиче да су некада мркоњићки произвођачи кромпир мијењали за кукуруз са пољопривредницима из Лијевча поља. Последњих година трампе нема јер су цијене кукуруза доста високе, а кромпира ниске, па код пољопривредника из Лијевча поља нема интереса да кукуруз мијењају за кромпир. Ратари кажу да ће највеће количине кромпира утрошити за исхрану свиња, јер је тешко обезбиједити пласман на тржиште Српске, због “поплаве” кромпира сумњивог квалитета. Глас Српске

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *