03.01.2012., Танјуг

ПАРИЗ – Година 2011. била је најтоплија година у Француској од почетка 20. века, са просечним температурама од 13,6 степени, што је за 1,5 одсто више у односу на нормалне температурне вредности, према подацима француске метеоролошке службе „Метео Франс“.

Ова година ће и у анале метеорологије у Белгији ући као најтоплија година од 1833, када су извршена прва метеоролошка мерења, преноси „Либр Белжик“.
Изузев јула, сваки месец у овој години је био топлији у односу на стандардне вредности, а пролеће је било сунчаније него икад. Готово би се могло рећи да смо у пролеће имали лето, на лето смо имали јесен, а на јесен пролеће, објаснио је белгијски метеоролог Давид Дехеноув.

Он, такође, истиче да су три најтоплије године у Белгији забележене у пет последњих година, а то су 2006, 2007. и 2011. Како преноси алжирски економски недељник „ЛЦЕ“, температуре које су забележене у последњих 10 година су знатно изнад просека, а на крајњем северу наше планете су биле толико високе да арктички лед никада није био тањи.

Тај резултат је утолико значајнији што је година 2011. до маја месеца била под веома великим утицајем климатског феномена познатог као „Ла Ниња“, који се у редовним размацима одвија на Пацифику и који је познат по свом ефекту хлађења. Овогодишња „Ла Ниња“ била је једна од најјачих у последњих 60 година.

Не само што је овај феномен одговоран за неке екстремне метеоролошке епизоде током ове године (суша у источној Африци и на југу Сједињених Америчких Држава, поплаве у Африци и у јужној Азији, као и у источној Аустралији), већ се сматра да он изазива пад температура од 0,1 до 0,15 Целзијусових степени у односу на претходну или предстојећу годину.
Светска метеоролошка организација инсистира, међутим, на томе да је 2011. година најтоплија од свих година у којима је забележена умерена и снажна „Ла Ниња“ (1989, 2000, 2008), подсећајући да је 13 најтоплијих година регистровано међу последњих 15, од 1997. године.

„Наши научни подаци су чврсти и непобитно доказују да се свет загрева и да су узрок пораста температура људске активности“, објашњава Мишел Жаро, генерални секретар Светске метеоролошке организације, додајући да је концентрација штетних гасова у атмосфери све већа и ближи се нивоима који одговарају порасту температура од 2,0 до 2,4 Целзијусова степена, иако су се земље обавезале да ће учинити све како температуре не би прешле други подељак Целзијусове скале.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Предходни чланак
«