19.11.2011. EurActiv.com

Погледај: 25.09.2013., Одобрена реформа заједничке пољопривредне политике у ЕУ

Европска комисија је јуче (18. новембра) објавила план реформе Заједничке пољопривредне политике ЕУ, који би омогућио да земље чланице из источне и централне Европе добију већи износ новца и да се давања повежу са заштитом животне средине и безбедношћу хране.

„Заједничка пољопривредна политика никада није била ближа кризи легитимитета. Ово је тренутак да се усклади са очекивањима друштва“, рекао је европски комесар за пољопривреду Dacian Ciolos.

Комисија је саопштила да су садашњи критеријуми за расподелу помоћи „наслеђени из прошлости“, јер је износ помоћи занснован на основу обима производње „старих“ земаља чланица упериоду од 2000. до 2002. године. Због тога износи варирају од преко 500 евра по хектару у Грчкој до мање од 100 евра у Летонији. Европска комисија је саопштила да је потребно увести објективнији и правичнији механизам расподеле помоћи свим земљама чланицама.

Према том плану, неће бити у потпуности изједначена помоћ за све, а помоћ ће бити ограничена да велике индусријске фарме не би извукле сав новац из фондова науштрб мањих произвођача.

У предлогу се не наводи предлог износа буџета за заједничку пољопривредну политику, на коју одлази око 55 милијарди евра од годишњег буџета који износи око 130 милијарди евра. Поред правичније расподеле новца, приоритети су и диверсификација пољопривреде и брига о заштити животне средине.

Европска комисија је у документу који је проследила европским институцијама навела три могућности за развој Заједничке пољопривредне политике ЕУ.

Према такозваној минималистичкој опцији, новац би се боље расподелио тако да буде од користи и новијим земљама чланицама, али не би било промена у начину директне исплате средстава. Реформистичка верзија би укључила и уједначенију расподелу новца у корист новијих чланица, али и додатну помоћ за испуњење неких еколошких циљева. Био би уведен нови систем за мања имања. Понуђена је и радикална верзија пољопривредне политике, према којој би се напустио систем директне помоћи у корист испуњења циљева заштите животне средине и борбе против климатских промена.

Ставови

Велика Британија је главни заговорник смањења фондова за пољопривреду у корист нових изазова, попут климатских примена. „Нове реформе Заједничке пољопривредне политике су корак у добром правцу, али то се мора убрзати, чиме ће се унапредити конкурентности едикасност коришћења новца пореских обвезника“, казао је званичник британске владе. Велику Британију подржавају друге земље, попут Холандије и Шведске, које сматрају да треба смањити издвајања за пољопривреду и да буџет ЕУ треба да буде штедљивији.

Другачији став имају Француска и Немачка, које су недавно заједно саопштиле да желе да задрже „снажну пољопривредну политику“, али нису дале детаље о предлогу за будући пољопривредни буџет.

Лобиатичка организација европских пољопривредника Kopa-Kožeka (Copa-Cogeca) оценила је да би усмеравање на „зелене“ циљеве могло да повећа трошкове пољопривредника и тиме науди производњи хране. „Једини конкрентан предлог документа Европске комисије је додатни велики финансијски терет за пољопривреднике ЕУ. Повећани трошкови смањују зараду и имаће јако лоше последице на производњу“, казао је председник Копе Padraig Valše (Walshe). Он је казао да су еколошки и безбедносни стандарди производње у ЕУ већ изузетно високи због чега произвођачи губе тржиште.

Реакција Европског парламента, који ће заједно са земљама чланицама одлучивати о новој пољопривредној политици, реаговао је углавном позитивно, а критике су се односиле пре свега на недостатак конкретних детаља.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *