17.04.2012., Новости

Велики број грађана се ослања на помоћ рођака који живе од пољопривреде. Економисти тврде да је та помоћ из завичаја протеклих година све мања

БЕСПАРИЦА је многе грађане Србије вратила на село. Не само да је одмор код рођака знатно јефтинији већ се тако оставе пуне поврћем, а замрзивачи месом. Статистика каже да „натурални“ приливи у буџету домаћинства чине просечно 5,4 одсто, али искуство показује да се готово читави градови на наше земље ослањају и зависе од – села.

С друге стране, економисти тврде да је та помоћ са села протеклих година све мања, јер од земље у већем делу Србије живе махом старачка домаћинства.

– Тешко је сада доћи до прецизних података о броју грађана који примају помоћ са села – каже економиста Драгован Милићевић. – Међутим, како време одмиче све је мање људи који на земљи раде и од земље могу да живе. У протекле две деценије, према неким подацима угашено је 1.800 села, а у многим је просек година чак 85. Село сада тешко производи и за себе, па не може да помаже и градовима.

Ипак, многе породице у јужним и западним деловима Србије допуњују свој буџет приливима са села. Управо у најсиромашнијим крајевима земље. Званични подаци о натуралној потрошњи, која бележи раст у укупним приходима домаћинстава последњих година, показује и да своје потребе домаћинства тако све чешће подмирују.

Натурални приливи су 2008. године пунили 5,2 одсто просечног кућног буџета. Наредне две године учешће натуре се повећало на 5,3 одсто, а ове године је просечно 5,4 одсто. Овај удео, међутим, није исти у свим деловима Србије.

– У београдском региону натурална размена заступљена је са свега 1,2 одсто – кажу у Заводу за статистику Србије. -Готово осам пута већа је у Шумадији и региону западне Србије, где достиже 9,5 одсто. У јужним и источним деловима наше земље натурални приливи у укупном кућном буџету учествују са 7,2 одсто, док у Војводини тај удео износи 4,4 одсто.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *