08.07.2010., Агропрес, Бранислав Гулан

У ЕУ сад има око 3,5 милиона хектара винограда, а од тога се процењује да је вишак око милион хектара. У ЕУ просечна потрошња вина по становнику је 25 литара годишње, а у Србији око 11 литара

Прва велика реформа европског виноградарства била је 1992. године, а тадашњи циљ био је да се смање вишкови вина који су се појавили у производњи. Тада је дошло и до крчења винограда, а добар део вина је отишао у дестилацију… Циљ Европске комисије био је и да се се развијају руралне средине, да се у њима задрже произвођачи како села не би остала пуста, а одлучено је и да се више пажње посвети заштити животне средине. Реформа виноградарства је од тада усмерена на тржиште и квалитет вина. Ово је између осталог истакнуто на семинару у Привредној комори Србије (ПКС) чија тема је ’’Декларисање и обележавање вина и ознака географског порекла’’. Садашњи циљ је да вино које се нуди на тржишту има квалитет, да буде конкурентно и да се европски произвођачи врате на некадашња, али и да освоје нова тржишта.

У ЕУ данас има око 3,5 милиона хектара под виноградима, а истраживања показују да вишак представља милион хектара виногорја, каже стручни сарадник за виноградарство у министарству пољопривреде Владе Србије Дарко Јакшић. По његовим речима данас се у Европи просечно троши око 25 литара вина годишње по становнику, док је то у Србији свега око 11 литара. И док у Европи има вишак винограда, у Србији се они налазе на око 25.000 хектара, и све се чини да се те површине повећају. Иначе, европско законодавство не ограничава колике ће површине бити у некој земљи под виногорјем.

На путу ка ЕУ, када је виноградарство у питању, у Србији се домаћа регулатива усаглашава са европском, па се сад утврђују и географски региони за виногорја. За сада постоји предлог за нову поделу виноградарских подручја у складу са новим системом у ЕУ. Наш циљ је да се повећају површине под виноградима и да се унапреди квалитет производње. То значи да ће свако вино бити обележено и да ће се тачно знати његово географско порекло и квалитет, а то ће одређивати и цену. О европскм виноградарству у ПКС је говорила експерт Националног института за географску заштиту вина Француске Вероника Фокс. Она је указала на поступак производње вина са географским пореклом, декларисање вина и његову контролу. Говорећи о виноградарству Француске она је нагласила да се оно простире на 870.000 хектара и да у њој има 80.000 произвођача вина. Половину производње грожђа у Француској откупљују кооперативе, односно земљорадничке задруге.

На путу ка ЕУ Србија је одлучна да повећа површине под виноградима, а то подржава и Министарство пољопривреде Владе Србије. Међутим, то је дуг и спор процес. Јер, за подизање једног хектара квалитетног винограда потребно је 30.000 евра.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *