11. 06. 2012., Пољопривреда.инфо

Нашем сточарству никако да крене. Рекли бисмо, направимо корак напред, два назад. Држава је донела Уредбу којом субвенционише набавку сточног подмлатка, али зато је цена сточне хране бележи рекорде, а трговци све више увозе стоку, месо и млеко и тако обарају цену домаћим фармерима.

Козарство је до само пре пар месеци био исплатив посао. Зарађивало се на млеку, сурутки, чувеном козијем сиру и продаји јаради. Одгајивач коза у Кисачу Милан Раиновић, који сточну храну купује, каже да никада није било теже бавити се том производњом.

“Цене сточне хране су порасле од 50 до 100 посто. Сточно брашно је у октобру прошле године биле 16 динара а сада ју 27 динара. Сунцокретова сачма је у октобру била 23 динара, данас је 32 динара. Сојин гриз је лане био 42 динара, а сада је 64 динара.”, констатује Раиновић.

Висока цена кукуруза је подигла цену луцерке. Она је лане била 11 а сада 22 динара. Пољопривредници су заорали своја луцеришта и посејали кукуруз. Раиновић каже да им најављене субвенције за куповину сточног подмлатка неће много помоћи.

Павле Пашћан из Свилоша до пре неколико година товио је јунад. Пошто је стално правио губитке излаз је нашао у производњи воћа.

“Није неког рачуна било. Нисам могао да се покријем. Даш за теле 400 евра, а за бика добијеш 800 евра. Потрошиш 2 тоне кукуруза и 50 до 100 бала. Не рачунам рад. И при томе немаш никакву зараду. Почео сам да садим воће и дошао сам до 10 јутара воћа”, каже Пашћан.

Проблеми у сточарству се циклично јављају. Произвођачи који су се пре пет година задужили да би уложили у производњу свиња, товљенике су будзашто распродали, а кредите враћају продајом ораница и механизације, постајући сеоска сиротиња. Та зла судбина погодила је и Светислава Миловановића из Дивоша.

“Узео сам пољопривредни крадит 2006. године. Међутим, за прву туру товљеника сам добијо 82 динара. Већ друга је пала на 50. Даље, ни једну туру нисам продао за више од 60 динара. Потом су почеле да пристижу рате за кредит. Да би их вратио продао сам 4 јутра земље, све машине, чак су ми и телефон искључили”, каже Миловановић.

И таман када су преостали сточари почели да колико-толико зарађују на тову, цена је оборена прекомерним увозом. До 15. маја из Швајцарске, Белгије, Немачке, Холандије увезли смо свињско месо за 4 и по милиона евра. С обзиром на то да Србија нема правилник о условима трошења свињског меса, наши прерађивачи повољно купују месо, јер тамошњи трговци могу да га држе смрзнутог шест месеци. Тако у наше кланице долази месо које у овим земљама, ако га не продају, завршава у кафилеријама. Увозили смо и живе свиње за милион и по евра, највише из Хрватске. Уз то за увоз свежег млека, углавном из Белгије, плаћено је 2 милиона 300 хиљада евра. Уз све наведено, намеће се закључак да је тешко очекивати бољу будућност нашег сточарства.

Ђорђе Симовић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *