31.07.2012., Танјуг, Прес

Канцеларија града Ниша у Бриселу заслужна је што би ускоро у том граду требало да почне градња фабрике за прераду кланичног отпада.

„Град Ниш и белгијски партнер ‘Грин воркс’ потписали су Меморандум о сарадњи који би требало ускоро да се преточи у конкретну инвестицију, у коју ће белгијска компанија уложити око седам милиона евра за извођење грађевинских радова, а према неким најавама посао би могло да добије око 400 људи“, најавио је директор Регионалное развојне агенције „Југ“ Марко Филиповић.

У изјави за Танјуг Филиповић каже да је отварањем канцеларије у Бриселу регион југа Србије постао видљивији међу чланицама ЕУ.

Канцеларија у Бриселу отворена пре 13 месеци уз подршку две партнерске организације – Регионалне развојне агенције „Југ“ и Европске агенције за развој локалне демократије АЛДЕ која је нишкој канцеларији у Бриселу дала простор на коришћење.

Подсећајући да је Канцеларија града Ниша у Бриселу од фебруара ове године постала формално представништво РРА „Југ“, Филиповић је као посебан допринос рада канцеларије навео укључивање Ниша у тзв. Јадранско-Јонску иницијативу која би у догледно време требало да доведе до формирања нове макро-регије у коју ће бити укључене Италија, Грчка и све бивше републике СФРЈ.

„Таква макро-регија имаће свој посебан фонд за подршку развоја привреде, инфрастуктуре и других области живота, па се може очекивати да део колача припадне и РРА-Југ,односно граду Нишу“, рекао је Филиповић.

Канцеларија у Бриселу отворена је како би се град Ниш приближио европским институцијама и директно укључио у процес лобирања.

Стицање статуса кандидата за чланство у ЕУ отвара могућност коришћења средстава из фондова ЕУ који су намењени изградњи инфраструктуре, заштити животне средине и стварању услова за реализацију нових инвестиција.

Да би се приближио европским институцијама и директно укључио у процес лобирања, било је неопходно да се отвори канцеларија у Бриселу која ће се бавити представљањем интереса тог града, али и интереса целе југоисточне Србије пред званичницима европских институција.

Месечни трошкови за рад канцеларије, што укључује основне режијске трошкове и плату координатора канцеларије износе око 300.000 динара и финансирају се од чланарине 22 чланице Регионалне развојне агенције која својим деловањем покрива осим града Ниша и свих 14 општина Нишавског, Пиротског и Топличког округа.

Филиповић је указао да тренутне полемике које се воде око статуса или евентуалног затварања канцеларија у Бриселу које су отворили неки српски градови немају везе са Канцеларијом града Ниша јер нема разлога за њено укидање или затварање.

„Канцеларија града Ниша као представништво РРА-југ основана је као друштво са ограниченом одговорношћу и на основу тога не видим формално – правни проблем постојања таквог предстваништва“, рекао је Филиповић.

Осим Ниша Србија тренутно у Бриселу има три представништва, за Војводина, Ниш и Крагујевац, с тим што је Уставни суд Србије недавно оценио да је одлука о отварању војвођанске канцеларије била неуставна.

За разлику од неких политичких фактора у Србији, који су отварање канцеларије Војводине у Бриселу видели као симптом сепаратизма, у ЕУ се регионално представљање уопште не сагледава на такав начин. Доказ је што Шпанија, земља која повремено има озбилљне проблеме са сепаратистима, предњачи по броју регионалних представништава, и нико ни у Мадриду ни у Бриселу не види ништа спорно што Баскија и Каталонија имају своје канцеларије у ЕУ.

Представништва региона и градова у ЕУ, окупљена су у Комитету региона и одавно су неприкосновени део система европских институција. Комитет региона, који окупља представнике 344 области и градова из земаља чланица ЕУ и још двадесетак из земаља кандидата, у ствари представља четври стуб ЕУ, након Европског савета, Комисије и Парламента.

Комитет региона заснован је на принципу да одлуке треба доносити што ближе грађанима, на нивоу који омогућава најефикасније спровођење, а Лисабонским споразумом Комитету је чак дато овлашћење да пред Европским судом може да покреће поступке против националних држава и европских институција уколико оцени да су права чланова угрожена.

Практично не постоји значајнији град или област на тлу Европе који немају своје представнике у Комитету: Немачка, на пример, има 27  представништва савезних држава и градова, а малена Холандија чак 20.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *