30.07.2012., Танјуг, Правда

БЕОГРАД – Постоји бојазан да ће цене хране у Србији расти у наредном периоду, а да би се тај тренд зауставио треба реформисати Дирекцију за робне резерве и ставити је у функцију стабилизатора тржишта, оценили су данас аналитичари за Танјуг.

Експерт Привредене коморе Србије (ПКС) Војислав Станковић указује да су у протекла два месеца знатно повећане цене основних животних намирница посебно хране животињског порекла.

Према његовим речима, после стабилизације цена у првом кварталу 2012. године захваљујући мерама тадашњег Министарства пољопривреде и трговине, у јуну и јулу свињско и јунеће месо поскупело је 25 одсто, пилеће од 17 до 21 проценат, док су цене млека увећане око 10 одсто.

„У другом кварталу ситуација се погоршала и бојим се да ће се вратити на ниво с краја 2011. године када је куповна моћ потрошача у Србији знатно опала и када је учешће хране и безалкохолних пића у структури потрошње просечног домаћинства износлило 42,7 одсто“, истакао је Станковић и подсетио да је у првом кварталу 2012. тај удео био 40,3 процената.

Произвођачи, добављачи и трговци за почетак августа најавили су нова поскупљења – поскупеће неке врсте сухомеснатих производа, конзервиране хране, брашна, млека и млечних производа, слаткиша, алкохолних и безалкохолних пића…

Станковић, који је и саветник председника ПКС за аграр, истиче да су просечне зараде у Србији три пута ниже него у Европској унији, а да је просечан дневни рачун у малопродаји прехармене робе у Београду испод 270 динара.

Да би се тај негативан тренд раста цена хране зауставио треба реформисати Дирекцију за робне резерве и омогућити јој да предузима ефикасне акције за трајнију стабилизацију тржишта прехрамбених производа, сматра он.

Дирекција за робне резерве требало би да у условима ниских цена основних животних намирница откупљује месо, млеко, шећер, уље и да интервенише када ти витални прехрамбени производи поскупе на тржишту и одржи их прихватљивим за потрошаче, објаснио је Станковић.

Друга могућност, како је навео, јесте да се произвођачи снабдевају сировинама из робих резерви.

Станковић је рекао да треба дати пуну подршку економском програму Владе Србије посебно мерама које се односе на аграр као што су повећање аграрног буџета, стабилизацију тржишта и успостављање тржишних механизама.

Министар пољопривреде Горан Кнежевић је раније изјавио да Робне резерве имају велику улогу на тржишту хране, као и да ће морати да се трансформишу у наредном периоду.

Међу мерама за санацију штета од суше које ће то Министарство предложити јесте и да Робне резерве интервенишу са одређеном количином кукуруза, казао је Кнежевић.

Асоцијација пољопривредника такође је затражила да Робне резерве буду стављене у функцију, а њихове залихе кукуруза и соје се ставе на располагање пољопривредним произвођачима меса, млека и јаја како би биле ублажене последице суше.

Економски стручњак Владана Хамовић указала је у изјави за Танјуг да је тенденција раста цена хране у Србији као и у свету присутна дуже време, а да су ове године узрок лоши временски услови, који су направили велику штету и пољопривредним произвођачима а касније и понуди тих производа на тржишту.

Она је мишљења да би много тога требало променити у аграрној политици Србије и већи акценат ставити на субвенције, повољне кредите и откупне цене напоменувши да се проблеми у аграру не могу решавати на брзину.

Хамовић је додала да је ограничење маржи на основне животне намирнице, што је учинила претходна влада, свакако од помоћи бар за основне прехрамбене производе, јер највећи део становништва опстаје захваљујући куповини управо тих производа.

Према анализи претходног Министарства пољопривреде и трговине, просечна потрошачка корпа у мају износила је готово 58.000 динара (57.920,59 динара) и вредела је 1,43 просечне зараде од 40.442 динара.

За покриће минималне корпе требало је издвојити 0,76 просечне зараде или 30.580,66 динара.

За храну и безалкохолна пића у просечној потрошачкој корпи требало је издвојити 23.388,36 динара, за алкохолна пића и дуван 3.323,81 динара, одећу и обућу 3.185,37 динара, комуналије 11.128,31 динара.

За куповину намештаја и опремање домаћинства требало је издвијити 2.630,30 динара, док је на услуге здравства одлазило 2.079,47 динара, транспорта 5.282,81 динара, комуникације нешто мало више од 1.500 динара .

У просечној потрошачкој корпи за рекреацију и културу остало је 2.350,46 динара, за образовање свега 433,44 динара, ресторане и хотеле 660,01 динара, а за остала добра и услуге 1.923,36 динара.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *