18.08.2012., Танјуг, Курир

Очекује се мањи род појединих сорти грожђа за око 30 одсто, као директна последица ниских температура у зимском периоду, а касније и суше, али је тренутно „здравствено“ стање грожђа добро и може се очекивати јако добар квалитет, рекао технички директор винске куће „Рубин“ Дејан Дебељаковић

БЕОГРАД – Берба грожђа на појединим плантажама у Србији почела је, због суше, раније него обично, очекује се нешто мањи принос винове лозе, али добар квалитет вина.

Берба грожђа за потребе производње пенушавих вина на плантажама крушевачког „Рубина“, највећег прерађивача у централном делу Србије, почела је 15. августа, рекао је технички директор те винске куће Дејан Дебељаковић.

Већ смо обрали одређене количине „шардоне“ и „пино нуар“, који се због технолошког поступка беру пре пуне технолошке зрелости“, објаснио је он.

Дебељаковић је за понедељак 20. августа најавио бербу ране сорте грожђа „мускат отоне“ што је, како је казао, десет дана раније у односу на претходну годину.

Он је додао да се очекује мањи род појединих сорти грожђа за око 30 одсто као директна последица ниских температура у зимском периоду, а касније и суше и нагласио да је тренутно „здравствено“ стање грожђа добро, и да се може очекивати јако добар квалитет.

Берба грожђа ове године раније ће почети и у александровачкој Жупи, крају који је познат по великом броју винарија – више од 120 и засадима винограда на око 3.500 хектара.

Један од винара, Милан Спасић власник винарске куће „Спасић“ казао је да ће берба грожђа у Александровцу ове године почети две недеље раније односно средином септембра, док ће се поједине сорте попут „шардоне“ обрати и пре.

Иако ће род бити мањи, Спасић каже, да очекује једну од најбољих година по квалитету.

Берба винских сорти грожђа и на Фрушкој гори почела је знатно раније, а очекују се нешто мањи приноси, изјавила је професор Пољопривредног факултета у Новом Саду Нада Кораћ. Од прошле седмице у фрушкогорским виноградима већ се беру „шардоне“, „неопланата“, „траминац“ као и нова сорта „панонија“.

„Високе температуре почетком августа условиле су брже испаравање воде и принудно сазревање зрна као и повећану концентрацију шећера у грожђу на 20 и више процената“, објаснила је Кораћ.

У равничарским деловима Војводине берба грожђа почеће нешто касније, јер је у многим виноградима каснила вегетација, због ниских температура прошле зиме, а та каснија берба дати и бољи квалитет зрна.

Етнолог Слободан Јовић, мишљења је, да ће генерално, година бити добра када је у питању род грожђа и квалитет вина иако је суша узела данак, а сорте на појединим местима подбациле.

Јовић, који је и професор на Пољопривредном факултету у Земуну, рекао је да је до 30 процената вина које се производи углавном у мањем броју великих винарија у Србији доброг квалитета.

Проблем квалитета нашег вина је у томе, што се око 60 одсто производње налази у рукама малих, индивидуалних произвођача на селу који нису овладали високом технологијом производње вина, указао је Јовић.

Он је напоменуо да је квалитет вина одређен врстом винове лозе, приносом и технологијом прераде грожђа и додао да Србија увози доста вина, јер из домаћих винарија не може да задовољи сопствене потребе.

Према Јовићевим речима, Србија је некада имала 100.000 хектара под виновом лозом, а сада се не зна да ли имамо и петину од тога.

Он је упозорио и да „увознчки лоби“ у Србији допушта увоз лошег вина без контроле, што уништва и сече наше виноградарство.

Према подацима Привредне коморе Србије (ПКС), прошле године Србија је увезла вина за нешто више од 38 милиона долара, а извезла близу 17 милиона долара. Годишња потрошња вина по становнику је између три и четири литра.

У комори напомињу да квалитет српских вина стално расте и да се у протеклих неколико година број вина са географским пореклом вишеструко повећао. Тренутно, у систему географског порекла имамо више од 160 вина.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *