11.10.2012., РТВ

НОВИ САД – Често чујемо да су пољопривредници незадовољни државним мерама аграрне политике. Међутим, развој аграра у доброј мери зависи и од општинске администрације, која може много да помогне паорима: да привуче инвестиције, да подели саднице, или основно стадо у сточарству.

На јужним падинама Фрушке горе, са идеалним климатско-земљишним условима, Ириг је деценијма перјаница воћарско-виноградарске производње у Срему. Са урушавањем великих комбината, с почетка деведесетих година прошлог века, тај вид производње видно је стагнирао.

Последњих година, уз створену повољну климу за инвестиције и захваљујући помоћи из општинског Фонда за развој пољопривреде, који је, по глави становника, највећи у Покрајини, ничу нови засади воћа и грожђа, као и савремене хладњаче, каже председник општине Владимир Петровић.

„Субвенционишемо, до пола хектара, набавку свих садница и калема винове лозе. У последње три године посађено је 350 хектара воћњака и винограда. Смештајни капацитети хладњача су 15.000 тона“, каже Петровић.

У општинској администрацији очекују да ће за три до четири године подићи још хиљаду хектара воћњака и винограда, а планирају и то да укупни смештајни капацитет хладњача достигне завидних 50 хиљада тона.

Једна од мера, које су допринеле процвату воћарско-виноградарске производње, свакако је позитиван исход дугогодишњег залагања општинара за то да се државно земљиште издаје на период до 40 година.

Пошто је ове године у Општинском фонду за развој пољопривреде у Иригу обезбеђено 90 милиона динара, ни сточари нису остали закинути.

„Реч је о набавци 250 јуница сименталске расе увезене из Аустрије. То смо поделили у априлу и мају. У току је подела 250 супрасних назимица, у сарадњи са домаћим произвођачем“, истиче Петровић.

И то није све. Иришки пољопривредници добијају и помоћ општине у регресирању трошкова осигурања усева, а субвенционишу им и део камате за ратарску производњу, ради ублажавања последица суше.

Све те активности дају резултате: на општинском списку незапослених све је мање људи.

На другој страни покрајине, на северу, на граници са Европском унијом, уз одличну саобраћајну инфраструктуру, Хоргош има огромне могућности за развој.

На жалост, не могу много да се ослоне на помоћ општине, а ретке инвестиције остварене су скромним приватним капиталом, као и кроз пројекте са Европском унијом, који је углавном реализовао Центар за развој Агробизниса.

Директор те невладине организације Петар Мојзеш каже да се развој једног места не може базирати на иницијативи тек неколицине ентузијаста. Јер, у овако тешкој социјално-економској ситуацији, млади траже сваку могућност да напусте Хоргош, упозорава Мојзеш.

„У протеклих 12 година велике инвестиције су заобишле Хоргош, тако да могу рећи да је у том периоду само повећана незапосленост. За разлику од нас, преко границе, у суседству, квалитетни програми су оживели села, а запошљавање прати прираштај. У Хоргошу се смањује и број ђака у школама, а село стари. Млади зато одлазе са села пошто овде не виде перспективу“, каже Мојзеш.

И тако, на крају, долазимо до спознаје да су нашим локалним самуправама неопходни менаџери, с јасном визијом у чијем је средишту становник, који мора своју перспективу наћи на селу. Као што кућа зависи од домаћина, тако и општина зависи од председника, али и од читавог тима његових стручних сарадника. (Ђорђе Симовић)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *