04.04.2012., Све о осигурању

Регистар у коме су обједињени сви пољопривредни произвођачи који се осигуравају – на нивоу државе не постоји. Осигурано је тек осам одсто обрадивог земљишта, а тек три процента регистрованих газдинстава. Разлог за то с једне стране је необавештеност пољопривредних произвођача о предностима које пружа осигурање, а са друге стране – слабо развијена пољопривредна производња коју због малих улагања и малих приноса није исплативо осигуравати. (Преузето из часописа Свет осигурања бр. 4, април 2012.)

Осигурање пољопривредних усева и животиња у Србији углавном користе професионални пољопривредни произвођачи и пољопривредне компаније. На жалост, огроман проценат малих пољопривредних произвођача, поготово оних који обрађују мање површине земљишта, нису осигурани, па тиме њихов приход итекако зависи од ћуди природе.

У Србији не постоји регистар осигураних пољопривредних газдинстава. Познато је само да близу два милиона људи живи од пољопривреде и да има 450.000 регистрованих пољопривредних газдинстава, од којих се, према проценама, осигурава свега неколико процената.

Осигуравачи истичу да се велике пољопривредне компаније сваке године осигуравају, али не увек и не све од истих ризика. Код малих се само барата проценама које казују да своје усеве и животиње осигурава тек пет до десет одсто малих газдинстава. Можда ће ситуација, по питању прецизнијих података, бити познатија након детаљног пописа пољопривреде који ће се обавити од 1. октобра до 15. децембра ове године. Републички завод за статистику спровешће Попис пољопривреде после више од пола века, пошто је последњи спроведен далеке 1960. године!

Подаци које за Свет осигурања износи Данијела Недељковић, директор Дирекције за осигурање малих и средњих предузећа Дунав осигурања показују да се у Србији осигурава свега осам одсто свих обрадивих површина. Оптимистичне процене, пак, подижу овај проценат на 10 до 11 одсто.

„Разлози за овако мали проценат могу се тражити с једне стране у необавештености пољопривредних произвођача о предностима које пружа осигурање, а са друге стране у слабо развијеној пољопривредној производњи коју због малих улагања и малих приноса није исплативо осигуравати“, истиче она. „Са интензивирањем пољопривредне производње, великим улагањем у циљу постизања високих приноса рашће и интерес произвођача за осигурањем“.

Ризици

Град је, објашњавају осигуравачи, углавном појава локалног карактера и најчешће утиче само на произвођача чији је усев оштећен. Мада и овде има изузетака. Пример је градоносно невреме које је прошле године захватило целу општину Ариље, где се производи значајан проценат од укупне производње малине у Србији. С друге стране, суша је појава која захвата читаве регионе и може довести до значајног пада приноса пољопривредних култура, па самим тиме и битно утиче на укупну производњу хране у наведеним регионима. Управо због тога, у Делта Ђенерали осигурању сматрају да осигурање од ризика суше може да пружи адекватну заштиту, не само када је у питању индивидуални произвођач, већ и држава уопште.

Делта Ђенерали осигурање је, иначе, кућа која велику пажњу поклања управо понуди осигурања у области пољопривреде. Саговорник Света осигурања Сава Богичевић, директор Техничке дирекције за неживотна осигурања, истиче да је давањем покрића за ризик суше Делта Ђенерали омогућио пољопривредним произвођачима да се заштите од једног од два доминантна ризика, док је други доминантан ризик – град – саставни део стандардног покрића код осигурања усева.

„На макро нивоу, штете у пољопривредној производњи могу бити круцијалне за економију једне државе, посебно у оним земљама у којима је пољопривредна прозводња доминантна у бруто националном дохотку, као што је случај код нас“, истиче Богичевић. „Међутим, подједнако је важно да наши пољопривредни произвођачи постају све већи професионалнци у свом послу, пре свега у смислу ефикасног управљања приходима и трошковима и оптимизацији добити по јединици површине, што је основа њиховог бизниса“.

Богичевић сматра да ће, у том контексту, осигурање наћи своје „природно место“ у заштити биланса успеха сваког пољопривредног произвођача, јер су трошкови осигурања, посебно код ратарских култура које постају све актуелније, на нивоу од 1,5 до два одсто у просеку од вредности производње.

„Трошкови осигурања су изузетно мали, практично на нивоу „растура“ комбајна прилиликом вршидбе, а штедња на њему може да доведе до губитка укупног рода па тиме и укупног прихода и то је „математика“ коју професионални пољопривредни произвођачи примењују свуда у свету, а све чешће и код нас“, каже он.

Будућност – осигурање прихода

Код осигурања пољопривреде, по правилу, нису покривени они ризици на које пољопривредни произвођач може интензивно да утиче. То су штете од болести и штеточина.

„Оно чему тежимо, а што би пољопривредницима пружило комплетно покриће од свих ризика производње, јесте производ осигурање прихода, када бисмо покрили и варијације у цени – истиче Богичевић. – Међутим, предуслови да осигуравајуће куће понуде покрића овог типа јесте веће учешће државе у процесу, као и приступ адекватним и тачним подацима о оствареној пољопривредној производњи.

Иначе, пољоривредна производња је избложена великом броју ризика.

„Управо из тог разлога, наша понуда осигурања је врло широка“, каже Сава Богичевић. „Код осигурања усева и плодова, односно биљне производње, постоје осигурања од ризика града, пожара, удара грома, олује и поплаве као доминантних ризика, затим и осигурања од зимског мраза, суше и прекомерних падавина као врсте осигурања за које покрића у Србији пружа само наша компанија. Постоје и осигурања намењена специфичним врстама усева и плодова, попут осигурања губитка количине и квалитета воћа и осигурања младих засада до ступања у род и слично“.

Код осигурања стоке, уобичајено је покриће за угинуће или принудно клање услед болести или несрећног случаја.

Код ове осигуравајуће куће могуће је закључити и осигурања само од несрећног случаја, осигурања ризика порођаја, као и осигурање од нарочито опасних заразних болести.

„Пре месец дана, ексклузивно смо лансирали нови произовод, такозвано премиум осигурање животиња, које подразумева најшири могући облик осигурања стоке који обухвата све ризике укључујући и одређене врсте болести које су до сада по правилу биле искључене из осигуравајућег покрића на српском тржишту осигурања“, истиче Богичевић. „За овај производ бележимо одличне почетне резултате јер смо производ развијали заједно са водећим фармерима“.

Овај осигуравач је лане имао пријављених око 800 штета на усевима и плодовима: према речима нашег саговорника, прошле године је исплаћено више од 95 милиона динара на име штета, од тога само у Ариљу око 40 милиона динара, за штету која је настала за једну ноћ, и то у најгорем могућем тренутку: пар дана пред брање малине када је штета највећа!

Субвенције државе

У 2011. години је субвенција премије осигурања износила 40 одстои односила се само на регистрована газдинства, кажу осигуравачи. Политика субвенције премије осигурања у Србији постоји неколико година уназад: прве године је дала најслабије резултате, вероватно због неинформисаности или можда неповерења фармера, да би наредних година постала врло битна приликом одлучивања за осигурање. Прошле године се ова уредба појавила тек крајем јуна, а осигуравачи су до тада имали велики број упита од стране фармера да ли ће је бити или не, што доказује битну улогу ове државне помоћи. Ове године се надају да ће се уредба појавити на време – до краја априла, када и почиње сезона осигурања усева и плодова.

Данијела Недељковић , директор Дирекције за осигурање малих и средњих предузећа Дунав осигурања, истиче да осим осигурања усева, плодова и животиња постоје и бројни други ризици који се односе на пољопривредну производњу, а који нису адекватно покривени осигурањем.

„Реч је пре свега о осигурању имовине пољопривредних газдинстава и фирми које се баве пољопривредном производњом; осигуравају се објекти, опрема, залхе, механизација – од ризика пожара и других опасности, лома машина“, истиче Недељковићева. „Кад је реч о осигурању усева и плодова, у последње две године, на пример, порасло је интересовање пољопривредних произвођача за осигурањем биљне производње од суше, те ће се и ова врста осигурања увести у понуду“.

Основне ризике код овог осигуравача представљају град, пожар и удар грома, од кога пољопривредни произвођачи најчешће осигуравају своје усеве и плодове.

„Изузетно је висок проценат заступљености ризика града у осигурању биљне производње, што само говори о последицама његовог разорног деловања на гајене усеве. Град се третира као основни ризик и предуслов код осигурања биљне производње од допунских ризика, као што су поплава, мраз и слично“, каже Данијела Недељковић.

Када је реч о осигурању животиња, пољопривредни произвођачи најчешће осигуравају животиње од опасности угинућа, принудног клања или убијања услед болести или несрећног случаја, што представља основни ризик у осигурању животиња код Дунава. Поред основног ризика најчешће се уговара допунски ризик губитка ждребета и телета при порођају, а постоје и бројни други ризици који се могу уговорити.

Међу осигураницима Дунава готово су подједнако заступљени индивидуални корисници и пољопривредна предузећа.

„Регистрована пољопривредна газдинства су све више заинтересована за осигурање своје биљне производње и животиња“, наводи наша саговорница. „Разлози за то су не само жеља да се осигурају висока улагања у производњу, већ и субвенције које даје држава у висини од 40 одсто премије. Захваљујући мерама државе, осигурање усева не представља више трошак на који се пољопривредни произвођачи тешко одлучују“.

Овај осигуравач лане је забележио штету на око 19.000 хектара у укупном износу већем од 400 милиона динара на усевима и 50 милиона динара на животињама.

Код ДДОР Нови Сад, основни ризик у осигурању биљне производње за који се закључује највећи број осигурања је град, са укљученим пожаром и громом, а најчешћи допунски ризик који се може закључити уз основни је олуја. Ова два ризика се у највећој мери и испољавају. Могуће је закључити и осигурање од других допунских ризика: поплаве, пролећног мраза, јесењег мраза код семенског кукуруза, осигурање уљане репице од зимског измрзавања, осигурање после извршене жетве или бербе, губитка семенског квалитета…

„Претходних година је дошло до смањења обима осигурања, што се може сматрати само привременом транзицијском нуспојавом“, истичу у овом осигуравајућем друштву. „Тај тренд је заустављен и сада се примећује да поново долази до повећаног интересовања пољопривредника за осигурањем. Озбиљни пољопривредни произвођачи своју производњу и улагања све чешће осигуравају. Усклађивање са европским стандардима рада и пословања у пољопривреди ће неминовно уверити све пољопривредне произвођаче у значај осигурања овако ризичне делатности. Стање у осигурању усева и плодова у Србији карактерише мали обухват: процењује се да је осигурањем обухваћено од 10 до 11 одсто обрадивих површина“, кажу у ДДОР Нови Сад.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *