16.10.2012., Танјуг, Б92

Њујорк — Светски дан хране обележава се у време када у свету гладује 870 милиона људи. Поред борбе против глади, данас је највећи изазов да храна буде и здрава.

Од основне ствари за живот храна је постала луксуз, а тек пораст цена хране довео је до тога да је битно задовољити глад, без размишљања да ли је то што једете здраво.

И Београђани с којима смо разговарали мисле да је храна данас постала луксуз за већину грађана:

„Углавном људи са мањим примањима једва успевају да се прехране – и то они основним – хлеба, млека, кромпира и ту је крај приче.“ „Храна је постала луксуз за онога који нема, а онај који има пара за њега то није луксуз“, сматрају наши суграђани.

На навике у исхрани не утичу само цене. Брзо се живи и брзо једе, што негативно утиче на здравље, узрокује повећан холестерол и шећер у крви, а доводи и до гојазности.

„Ма ко био отац ваше болести, неправилна исхрана је мајка, то нам много тога говори. Наравно, исхрана може доста тога да помогне, али је битно у ком тренутку почнете да водите рачуна са исхраном. Ако почнете када је ваше здравље већ нарушено, и у ком сте ви старосном добу, онда је потребно време да се то доведе у неки баланс. Ако то урадите из превентиве, онда је мања шанса да до неких болести дође“, каже Јасмина Стојановић Ристивојевић, нутрициониста – дијететичар.

Поводом Светског дана хране Уједињене нације у Риму одржавају скуп на ком учествује више од 40 земаља, одакле поручују да владе не чине довољно како би се избориле са глађу у свету.

„Глад је у порасту у Африци и на Блиском истоку. Само у та два региона имамо 73 милиона гладних људи више него у односу на 1990. годину. И морамо да се концентришемо управо на та подручја“, поручио је Хозе Грацијано да Силва, директор Организације УН за храну и пољопривреду.

На глад у свету такође утичу и ратови, али и мања улагања у пољопривреду. Па је тако пре 20 година у пољопривреду инвестирано 20 одсто укупних улагања, а данас се улаже само четири одсто.

Владе не чине довољно да реше проблем глади

Владе не чине довољно како би се избориле са глађу у свету, а „импулс који је био присутан једно време на том плану је сада посустао“, изјавио је специјални изасланик Уједињених нација за право на храну, Оливије де Шатер, у интервјуу француској новинској агенцији АФП.

Де Шатер је на маргинама састанка Комитета за светску безбедност прехрамбених производа у склопу ФАО, а уочи сутрашњег Светског дана хране, рекао: „Не крећемо се напред, осим када дође до кризе“.

„Сваки пут кад дође до кризе, ми поново покрећемо напоре, али после не примењујемо те мере. Тешко је покренути људе онда када нема кризе“, истакао је Де Шатер.

Група 20 водећих светских привреда (Г20) је прошле године обећала да ће применити мере за контролу раста цене хране у свету, али је од тада остварен ограничени напредак.

„Мислим да је импулс посустао“, упозорио је изасланик УН-а.

По де Шатеру, „У склопу Г20 има неколико великих пољопривредних сила које сматрају да је тржишна реакција довољна да неутралише последице било какве кризе и не виде смисао у борби против наглих промена цене хране. Признајем да баш нисам сигуран да је то тако“, закључио је званичник ФАО.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *