25.11.2012., Новости

Док се у свету на куповину хране и пића издваја између 15 и 20 одсто месечних примања, у Србији је тај удео и до три пута већи.

Док се у свету на куповину хране и пића издваја између 15 и 20 одсто месечних примања, у Србији је тај удео и до три пута већи. Нашим домаћинствима и даље највише новца односи куповина намирница на које „одлази“ чак 43,7 одсто укупних месечних примања.

– Издаци за личну потрошњу у Србији за куповину хране, плаћање комуналија и осталих услуга, према последњим подацима износе око 47.172 динара – показала је Анкета о потрошњи домаћинстава у Србији, коју је спровео Републички завод за статистику. – За разлику од нас, за храну у Европској унији (ЕУ) одлази у просеку 16 одсто укупних прихода, а у Србији су ти трошкови безмало три пута већа јер су за толико мања и наша примања.

Тако висок удео у издацима за храну на нашем тржишту стручњаци објашњавају значајним поскупљењима основних животних намирница последњих месеци. За земљу са куповном моћи становништва каква је наша, то је превелики удар на џеп потрошача.

– Како највећи део зарада и даље одлази на куповину хране и пића, то показује да је храна код нас и даље неоправдано скупа – сматра Петар Богосављевић, председник Покрета за заштиту потрошача. – Томе у доброј мери доприносе монополистички договори произвођача, али и самих прометника. Ипак, високе цене обара беспарица, јер иначе нема ко да купује прескупо месо, млеко, месне прерађевине.

Смањује се и сама потрошња. Јер, сада за исте паре купујемо знатно мању количину намирница него, рецимо, прошле јесени. Намирнице које смо лани могли да купимо за 1.000 динара, сада вреде и до 1.300, а зависно од трговинског ланца и до 1.500 динара. То говори да се са великим варирањем курса динара, али и кретањем цена прехрамбених производа знатно осцилира и куповна моћ грађана, која је код нас, иначе, на веома ниском нивоу.

Да напуне фрижидер највише кошта Београђане, који у поређењу са житељима осталих региона највише издвајају за куповину намирница, а тај удео достиже 44,1 одсто укупних издатака, док је у Војводини 39,8 одсто. У региону Шумадије и Западне Србије тај постотак износи 43,6 одсто. Истовремено, становници Јужне и Источне Србије троше безмало половину укупних примања – 49,2 одсто за храну и услуге, што говори о изузетно ниском животном стандарду грађана.

Највише пара за комуналије издвајају становници престонице, тако за становање, воду, струју, гас у Београду одлази 14,8 одсто укупних месечних примања, у Војводини 15,4 одсто, а у региону Јужне и Источне Србије 11,3 одсто. За транспорт, на нивоу Србије одлази 7,9 одсто укупних издатака, у Београду седам, а региону Шумадије и Западне Србије 8,2 одсто.

КОМУНИКАЦИЈЕ

Нa здравствене услуге грађани су трошили током ове године просечно по 2.000 динара месечно, Београђани највише, у просеку, по 2.507, а на те услуге у јужној Србији трошило се знатно мање пара – 1.500 динара. Када је реч о комуникацијама, рецимо, просечна београдска породица издвајала је по 2.452 динара, војвођанска 300 динара мање, док је у региону Јужне и Источне Србије тај издатак био 1.185 динара.

Д. МАРИНКОВИ

Ћ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Предходни чланак
«