04.12.2012., РТС

Због суше и опасне плесни, кукуруза само за домаће потребе, упозоравају економисти. Болест кукуруза ипак неће драстично утицати на његов извоз.

Научни институт за прехрамбене технологије у Новом Саду потврдио јe да је кукуруз са српских њива заражен. У институту кажу да је око 30 одсто испитаног узорка садржало афлатоксине у недозвољеним границама.

Сличне податке је пре четири дана саопштило и београдско предузеће за контролу квалитета „СГС“.

Италијани су пре скоро два месеца вратили пошиљку кукуруза јер су открили да је заражена канцерогеном гљивицом. Информација је 10. октобра објављена и на порталу Европске уније, међутим, надлежно министарство и даље тврди да је тај кукуруз здравствено исправан.

Министарство је обавештено о тој пошиљци, али на основу анализа које су урађене, кукуруз није имао више од дозвољених доза афлатоксина. Установљено је да је прво претовариван у Хрватској, па послат у Италију.

Да је овогодишњи род кукуруза контаминиран потврдиле су две институције од којих су произвођачи и извозници тражили да провере квалитет.

Доктор Игор Јајић са новостадског Пољопривредног факултета наглашава да не треба дизати панику.

„Не треба на то гледати тако драматично. Кукуруз из складишта за који се докаже да постоје озбиљне концентрације, могуће је мешати са здравим кукурузом, другим хранивима за животиње, или користити за производњу биоетанола“, објашњава Јајић.

Без обзира на то колико је кукуруза захваћено опасном плесни, штета ће бити вишеструка.

„Произвођачи сточне хране и кукуруза за људску исхрану ће имати додатне трошкове за анализе које су доста скупе“, каже Милан Простран из Привредне коморе Србије.

Економиста Стојан Стаменковић каже да ће ефекти свакако бити врло неповољни. „Ионако имамо преполовљен род кукуруза у овој години. Ако се половина од те половине стави само у сточну храну, онда то и овај смањени бруто домаћи производ фактички још више смањује“, објашњава Стаменковић.

Економиста Миладин Ковачевић каже да је могуће да се неки институти боре престиж и истиче да се та вест мора озбиљно и темељно проверити.

„Чак и да се покаже неким накнадним налазима да је све то нетачно, мислите ли да ће они који увозе кукуруз потрчати да га увезу? Неће, то је готово“, каже Ковачевић.

Болест кукуруза ипак неће драстично утицати на његов извоз. Претекла ју је суша, због које је овогодишњи род тек нешто више од 3,5 милиона тона, колико је потребно за домаће тржиште.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *