11.02.2013., РТВ

НОВИ САД – Афера са афлатоксинима у млеку произведеном у Хрватској и БиХ узнемирила је и овдашњу јавност, која се с правом пита да ли је то млеко доспело и на наше тржиште? Док инспекције уверавају да смо безбедни, асоцијације потрошача упозоравају на то да би контрола требало да буде строжа.

mleko_afla_toksin_mУз то, афлатоксин је крајем године откривен у кукурузу, па је питање и колико га је, кроз сточну храну, доспело и у млеко наших фармера?

Начелник пољопривредне инспекције при Министарству пољопривреде Ненад Катанић каже за Радио-телевизију Војводине да је при крају ванредна инспекцијска контрола, те да ће резултати бити познати сутра, најкасније у среду преподне.

„Остајем при тврдњама да млеко Лагано јутро, у паковањима од пола литра и литре, које је у Хрватској повучено са тржишта, никада није увожено у Србију. Иначе, млеко робне марке Дукат се не увози из Хрватске, него из млекаре у Градачцу, у Босни и Херцеговини“, указује Катанић.

Међутим, председник Националне асоцијације потрошача Горан Паповић сматра да тржиште није безбедно док то не покажу анализе.

„Без релевантних доказа када, где и шта је инспекција испитивала тврди се да опасног млека нема у Србији. Потрошачи у то не верују“, упозорава Паповић, који је раније данас већ најавио да ће Потрошачи обавити независну анализу.

Крајем године домаћа јавност била је узнемирена вешћу да је већина кукуруза заражена афлатоксином, управо канцерогеним једињењем које је откривено у млеку у Хрватској и Босни и Херцеговини. Откривен је у сточној храни – концентрованој, али и у силажи, а једина превентива је контрола, објашњава директор Департмана за сточарство на новосадском Пољопривредном факултету Драган Гламочић.

„Тамо где се утврди велики проценат афлатоксина, сировина се избацује из употребе или ако је садржај мањи може да се помеша са здравом сточном храном и тиме да се спречи појава у млеку“, наглашава Гламочић.

Како даље каже, „не би требало стварати непотребну панику око присуства афлатоксина јер је, рецимо, у Сједињеним Америчким Државама допуштен знатно већи садржај тог опасног једињена, него у ЕУ“.

И Катанић тврди да нема разлога за бригу, када је реч о домаћем млеку.

„Поткрепљујем ту тврдњу налазима националног мониторинга, односно програма праћења резидуа у сточној храни и у млеку, који спроводи Ветеринарска инспекција“, објашњава Катанић.

„Европска унија има Агенцију за безбедност прехрамбених производа, али Србија нема сличну институцију“, упозорава Паповић.

Како подсећа, “ четири године од усвајања Закона о безбедности хране није формиран Национални савет за безбедност хране, чија је основна функција процена ризика и мониторинг, значи управљање ризицима“.

Тиме би се обезбедио стални надзор исправности хране, каже Паповић и указује на то да проблем потрошачима ствара и то што не знају коме да се жале, јер су инспекције подељене по министарствима, надлежности се преплићу, а није заживела идеја о генералном инспекторату, који би требало да буде једина адреса за притужбе.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *