16.02.2013., РТС

Србија од ловног туризма годишње заради три милиона евра, а Аустрија чак пола милијарде. У нашој земљи има 320 ловишта, којима газдују ловачка удружења и предузеће „Србијашуме“. Недостају ловачке куће, као и хотели за смештај ловаца са боксовима за псе и просторијама за оружје.

lovni_turizamСрбија има преко 320 ловишта, којима већином газдују ловачка удружења, а четрдесет четири ловишта власништво су „Србија шума“. Од ловног туризма Србија годишње заради око три милиона евра, док је на пример приход Аустрије, која има сличне могућности за ловни туризам – пола милијарде евра.

До пре две деценије имали смо 150 ловачких кућа, данас једва 20, од којих многе не испуњавају жеље страних ловаца. У ловачким удружењима кажу да је последњих година нешто боље. Граде се луксузни хотели намењени ловцима и у њима боксови за псе и специјалне просторије у којима се одлаже оружје.

„Оно што треба учинити да би он био још бољи то су наши прописи, државни прописи који не омогућавају страним ловцима да одстрељену дивљач понесу са собом у земљу одакле долазе“, објашњава председник Ловачког савеза Војводине Милан Пазин.

У предузећу „Србија шуме“ кажу да није проблем у прописима већ у стандарду за уношење намирница животињског порекла и трофеја у земље Европске уније.

Потребно је изградити објекте за пријем ловачких трофеја и меса дивљачи. Затим је потребно изградити најмање два објекта, један у Војводини, други у централној Србији у којима би се то месо обрадило и конфекционирало тако да може да добије извозне, такозване Ај-Ди бројеве за улазак у земље Европске уније“, каже извршни директор „Србијашума“ Милутин Ђорђевић.

Туристички радници са свих меридијана воле ловце као туристе, јер они много и радо троше. У ловиштима у околини Зрењанина, прошле године је боравило 300 ловаца из иностранства, пре свега са Кипра, из Италије, Немачке и Шпаније.

„Туристичка организација Зрењанина је заинтересована за тај облик туризма зато што поред времена које проводе у лову, ловци троше и у хотелима, ресторанима и свему другом што град нуди“, истиче директор Туристичке организације Зрењанин Драган Вулешевић.

У ловиштима у Србији може да се гаји скоро сва дивљач. Крупна, као што су јелен, дивља свиња, срна, муфлон, дивокоза и ситна, фазан, зец, дивља патка, јаребица, препелица. Посебан квалитет домаћим ловиштима даје и то што се она простиру на надморској висини од 70 до близу две хиљаде метара.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *