23.02.2013., Танјуг

Нишка млекара jуче ниjе откупила 100.000 литара млека

БEOГРAД – Због актуелног проблема са млеком наjвише штете ће имати фармери, а груба процена стручњака jе да месечни губитак износи 50 милиона евра.

mleko-gubitak-tanjugИпак, како истичу експерти, наjбитниjе jе да су млеко, као и месо и jаjа на тржишту Србиjе безбедни и да нема опасности по здравље потрошача.

Секретар Удружења за пољопривреду Привредне коморе Србиjе Жељко Брозовић изjавио jе данас Танјугу да ће наjвећу штету од новонастале ситуациjе, нажалост, наjвише трпети фармери, jер су „уложили много труда да произведу здраво и квалитетно млеко“.

„Oво jе штета коjа ником ниjе била потребна, а коjа jе тренутно немерљива у целом агориндустриjском бизнису, али оно што jе добро jе да ипак пиjемо исправно млеко“, истакао jе Брозовић, напомињући да су оквирни губици на месечном нивоу педесетак милиона евра.

Председник Друштва аграрних економиста Србиjе Mиладин Шеварлић рекао jе Танјугу да наjвећу директну штету од афере са млеком имаjу власници фарми са музним кравама и млекаре, а индиректну потрошачи.

„Наjвећу корист имаће увознички лоби коjи ће оваj празан простор на тржишту млека искористити да увезе високосубвенционирано млеко и млечне прерађевине из EУ“, оценио jе Шеварлић.

На питање да ли има информациjе о томе да ли се такво млеко већ увози и из коjих земаља, Шеварлић jе рекао да jе то сада тешко рећи и „да ћемо видети чиjе ће се млеко поjавити на рафовима“.

Шеварлић ниjе желео да износи процене о томе колика ће бити финансиjска штета, истакавши да jе за то рано, jер „не знамо до када ће ово траjати“.

Oн jе такође истакао да jе jако незахвално учествовати у било каквим дискусиjама на ту тему док „траjу препуцавања, односно обрачун између различитих политичких партиjа“, коjе према његовим речима, треба да имаjу заjеднички циљ – заштиту потрошача и произвођача млека и млечних прерађевина.

Tаj стручњак jе указао да главни проблем лежи у неусаглашености правилника о сточноj храни и новог правилника о млеку и млечним прерађевинама, обjаснивши да jе први остао са старим стандарима коjи су неупоредиво толерантниjи на присуство афлатоксина, а други jе далеко ригорозниjи по том питању.

„Tо тешко може да се усклади док не дође и до промене правилника о сточноj храни“, закључио jе Шеварлић.

Професор Пољопривредног факултета у Новом Саду Драган Гламочић сложио се да ће у овоj ситуациjи у првом моменту наjвише трпети фармери и упозорио да ће, уколико се ова дешавања не зауставе на време, „трпети сви заjедно“, а првенствено држава, и то економски.

„Не треба да заборавимо да jе наш сточни фонд иначе угрожен, десетине година фармери одолеваjу овоj кризи… и на краjу тако исцрпљени неће моћи да издрже дуго оваj период“, нагласио jе Гламочић у изjави Танјугу, поновиши да што пре треба стабилизовати ситуациjу.

Ради се о непроцењивоj штети, тврди Гламочић, подсећаjући да Србиjа има 0,3 условна грла по хектару, а европске земље два до три, што jе 10 пута више.

Већ смо на ивици угрожености, а уколико се ова ситуациjа не реши то би била катастрофа, jер се оваj сектор не би никада више опоравио, рекао jе Гламочић.

Oн очекуjе да се проблем са млеком врло брзо реши, за недељу до две дана, а срж решења проблема jе контрола хранива, пре свега кукуруза, увођење неких других алтернативних житарица – jечма, пшенице, бирање наjбољег апсорбената микотосина….

Председница Централне асоциjациjе произвођача млека Воjводине Сања Бугарски рекла jе Танјугу да се претходних дана откуп млека обављао уообичаjено, али да су jутрос добили информациjу да неке млекаре, међу коjима jе и Сомболед, омогућаваjу произвођачима да испоруче само 50 одсто произведеног млека.

„Oчигледно jе да ћемо тек имати последице, а колике ће оне бити за већ урушену производњу то ћемо тек видети“, рекла jе она.

„Наша деца пиjу млеко коjе производимо на нашим фармама, jер знамо чиме и како хранимо своjе животиње и млеко коjе потрошачи пиjу у Србиjи ниjе ни за jедан одсто лошиjе од млека из европских земаља кад су у питању афлатоксини и може се слободно пити и користити“, саветовала jе Бугарски.

Oна jе напоменула да jе важећи правилник до пре две године био у складу са регулативама коjе су дозвољавале 0,5 jединица афлатоксина у литри млека, што jе био случаj и EУ до 2000. године.

Више од стотину произвођача млека са териториjе Рибарске реке упозорило jе jуче да ће, уколико се обустави откуп млека, морати да смање броj грла и због тога су Mинистарству пољопривреде упутили захтев да се хитно испита присуство афлатоксина у том производу, како би доказали да jе њихово млеко исправно.

„Нишка млекара jуче ниjе откупила 100.000 литара млека“, рекао jе Танјугу Mирко Бркић, председник удружења „Mлечна долина“, коjи сматра да актуелна дешавања представљаjу атак на произвођаче коjи послуjу на ивици рентабилности.

Истакавши да произвођачи више немаjу залихе сточне хране, Бркић jе рекао да сточари не могу знати има ли токсина у храни коjу купуjу.

Oн jе додао да ће, упркос томе што су набављали грла по цени од 2.000 до 3.000 евра, произвођачи морати драстично да смање броj грла, уколико и остале млекаре буд следиле пример Нишке.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *