13.03.2013, РТС

Секретар удружења за пољопривреду у ПКС Жељко Брозовић рекао за РТС да ће под кукурузом ове године бити засејано до милион и 250.000 хектара, али да ће бити „тања сетва“ јер је цена репроматеријала скочила и цена на берзама пала.

kukuruz_rts1Сетва у Србији ће ове године бити слабија и поред засејаних константних милион и 250.000 хетара, рекао је Жељко Брозовић, Секретар удружења за пољопривреду у Привредној комори Србије, гостујући у Јутарњем програму РТС-а.

.

Одговарајући на питања везана за извоз, Брозовић је рекао да се морамо одрећи око 500 милиона долара суфицита од извоза кукуруза јер га неће бити и додао да је прошле године принос био око 3,5 милиона тона по хектару, што је довољно за домаће потребе али је подбачај од близу 55 одсто у односу на неку „нормалну“ годину и нормалну жетву.

У том смислу, Брозовић је назначио и да ће се тачно дефинисати из рода 2012. године који је кукуруз добар за употребу, који може да се поправи и који дефинитивно треба да буде уништен неповратно.

Брозовић је рекао да је глобално отопљавање реална ствар, да је око 30.000 хектара под системом за наводњавање, а да би се могло доћи до милион, као и да треба радити на едукацији паора, применити све агротехничке мере.

Према његовим речима пред сетву се може још што шта учинити и није све изгубљено, али да је време да се „у минут до 12“ крене са свим могућим мерама које би се могле урадити како би се на задовољавајући начин успела сетва привести крају.

Србија је по његовим речима имала око 1,2 милиона хектара под кукурузом са приносом од шест до седам тона по хектару и да смо се „уљуљкивали што се тога тиче“.

Брозовић је рекао да има и доста увозног семенског кукуруза али и да је домаћа наука, што се и показало прошле године, апсолутно на висини задатка и може домаћим произвођачима понудити изузетно квалитетне сорте погодне за ово поднебље.

Поводом усаглашавања договора о улагањима „Ал Дахре“ у српски аграр и улагања 100 милиона долара у ситем наводњавања, зависно до темпа када би се све то могло применити, година до две је примерен период када би се могли очекивати пуни резултати те акције, закључио је Брозовић.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *