05.05.2013., Б92

Нови Сад – У Новом Саду ће 7. маја почети са радом савремена лабораторија за анализу квалитета млека. Међутим, и даље се чека на Националну лабораторију у Батајници. (види: Kнежевић: Лабораториjа у Београду у првом кварталу 2014.)

goveda_po_regionima-vНакон пет година чекања, али и улагања из републичке и покрајинске касе, као и Департмана за сточартво Пољопривредног факултета у Новом Саду, 7. маја почиње са радом савремена лабораторија за анализу квалитета млека. Запослени у овој установи се надају да је ово заправо први део Националне лабораторије, коју Србија чека већ деценијама.

Лабораторија млека на Пољопривредном факултету у Новом Саду је и до сада анализирала квалитет млека, али ће од сада то радити на високопрофесионалан начин, по европским и светским стандардима.

Директорка Департмана за сточарство Снежана Тривуновић каже да се годинама чекало решење ресорног министарства.

„Не бих рекла да је баш у једном папиру био проблем али требало је да се створи и та нека политичка атмосфера и воља и да сви у ланцу разумеју шта значи оваква једна лабораторија за све нас“, каже Тривуновићева.

Сада када је и политика сагласна да без ове лабораторије нема квалитетног приплодног грла и генетског напретка, осморо запослених ће свој посао радити као и до сада, али уз значајне новине, на четири точка.

„Права новина је возило лабораторије, које ће ићи на сабирна места, на 55 сабирних места, онолико колико има одгајивачких организација у Војводини. Оно што је значајно и ново јесте да ће комплетно лабораторија бити повезана са одгајивачким организацијама преко софтвера Лабиса“, објашњава Снежана Тривуновић.

Од момента када узорак стигне у лабораторију, произвођачи ће већ током поподнева или најкасније у току сутрашњег дана знати резултате анализа. То омогућава нови софтвер, каже координатор пројекта Денис Кучевић.

„То значи да ће са тим резултатима много брже и ефикасније управљати својом сопственом производњом. То може бити стратегија исхране, стратегија репродукције, да ли ћемо пратити здравствена стања…“, наводи он.

“У зависности од параметара која ћемо испитивати – четири су обавезна, али ми можемо опционо испитивати и уреу у млеку, и соматске ћелије и тако даље…“, каже Кучевић.

Процене су да ће, за почетак, у лабораторију стизати 20 хиљада узорака месечно иако је капацитет много већи.

Транспарентност и независност гарантују тачне податке, од којих ће корист имати пре свега произвођачи.

Све у нади да нећемо још годинама чекати наставак ове приче, односно почетак рада Националне лабораторије у Батајници.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *